понедељак, 12.05.2025, 20:00 -> 11:50
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Војислав Карановић
Премијера
Песник Љубомир Симић
Српско песништво не оскудева у песницима који су млади отишли са овог света, који су тек наговестили снагу свог литерарног дара, а већ су свој опус морали да приведу крају. Присетимо се само Бранка Радичевића, Стевана Луковића, Милутина Бојића, Душана Васљева, Бранка Миљковића… Ниједан од тих песника није дочекао тридесету годину живота. Неки од њих свет су напустили такорећи на прагу свог живота и песничког стварања. Коста Абрашевић имао је само 19 година када је напустио овај свет.
Иако су рано напустили просторе овог света, сви ови песници успели су не само да наговесте свој снажни таленат, већ и да створе један аутентични лични песнички простор. У њиховим песмама виде се трагови још непреврелих утицаја, али се у њима јасно чује и распознаје и глас изразитих ауторских индивидуалности.
Песник Љубомир Симић, родом из Књажевца, који је са овог света отишао са двадесет година, који је живео од 1880. до 1900. године, такође је наговестио сву раскош свог песничког талента, а уз то је створио прегршт занимљивих и особених песама. Овај песник у великој мери је заборављен, а заслужује да се о њему нешто више зна.
У вечерашњој емисији Код два бела голуба говоримо о песнику Љубомиру Симићу.
Овај песник, који је умро млад, за себе је у једној песми написао: ''Ал' ја сам ништавна стварка, а срећа и љубав моја / Нису ли празни сни?'' Љубомир Симић, како то рекоше у некрологу, још један је рано покошени цвет на пољу српске књижевности. Иако је рано покошен, овај цвет није свенуо: и даље блиста, и даље се осећа његов мирис...
Аутор емисије: Војислав Карановић
Музички уредник: Снежана Станојевић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари