Академици говоре - Милосав Тешић, 1. део

Дубоко повезан са завичајем и пределима из којих је потекао, Тешић је своју поезију увезао мирисним пољским цвећем, лековитим биљкама, звуцима воденичког точка и предањима која је слушао о дугим зимским вечерима. Наслеђе, традиција, фолклорни мотиви неизоставни су део његове поетике. Песничком вештином и дубоким осећањем према народу и историји родног краја, опевао је преломне догађаје током бурне прошлости, као и знамените личности чије је дело оставило снажан траг. Своје стихове усложио је и обогатио архаизмима које ревносно сакупља, чувајући речи давнина за генерације које долазе.

''У неговању нашег језика смо доста немарни, тако да смо лако прихватили туђу лексику, особито у новије време англицизме, а своју смо потискивали. Последње моје књиге имају глосаре или речнике у којима се описују значења употребљених речи, јер сам видео код читалаца, код средњошколаца, дакле различитог узраста, да су неке најобичније речи постале непознате. Па чак и ако је реч о архаизмима, ако се пажљиво чита, а моја поезија доста захтева, ми ћемо моћи на основу контекста да разумемо реч која нам је заправо непозната...''

У разговору са Бранком Селаковић, академик, песник и лексикограф говори и о начину на који се прикупљају речи у различитим крајевима Србије и важности матерњег језика.

''То су речи које се мање употребљавају, које нису шире познате или чија значења нису шире позната. Ако вас занима коларска терминологија, када имате двоколице и четворна кола и онда питате шта је пиле, шта је руда, осовина, шта је јарам, палице... Када дођете у воденицу, а то је мени блиско, јер потичем из воденичарске породице, па питате како се зову делови жрвња, горњи камен, доњи камен, вретено, паприца, мучнице, чекетало...''

Вечерас емитујемо први део разговора.

Музичка уредница: Марија Радојевић

Ауторка циклуса и уредница емисије: Бранка Селаковић