Хладнији дани буде апетит – зашто чешће посежемо за слаткишима и како да контролишемо апетит

Како температуре падају, тако се мењају и наше навике у исхрани. Чешће нам се једе нешто топло, слатко и калорично, а осећај глади понекад се јавља и убрзо након оброка. Иако многи то повезују са недостатком дисциплине у исхрани, нутриционисткиња Марија Рапајић истиче да је појачан апетит током хладнијих дана природна реакција организма.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Рапајићева признаје да и сама ових дана има појачан апетит, нарочито ујутру и касно увече.

„То је природна реакција. Као што лети уносимо мање калорија, не тражи нам се, тако нам се зими тражи јача храна.“

Како наводи, један од разлога је процес који се назива постпрандијална термогенеза, односно стварање топлоте током варења и метаболизма хране.

„Када унесемо одређену храну, ослобађа се количина топлоте која нам је потребна“, каже Рапајићева, додајући да су за обезбеђивање енергије важни и сложени угљени хидрати, који се спорије апсорбују.

Зашто нам се више једу слаткиши

Иако организам током хладнијих дана може да тражи више хране, то не значи да је оправдано неконтролисано конзумирање слаткиша и масних намирница.

Рапајићева објашњава да потреба за слаткишима није повезана искључиво са температуром, већ и са расположењем и одређеним процесима у организму.

„Слаткиши нам се углавном једу када смо незадовољни, када нам недостаје аминокиселина триптофан, када нам недостаје, ево, да кажем народним језиком, срећа. Тада посежемо за чоколадом“, наводи нутриционисткиња.

Истиче да нема разлога да се слаткиши потпуно избаце из исхране, али да је важно водити рачуна о количини.

„Увек кажем да је умереност кључна реч. Нама неће ништа бити ако поједемо ту штанглу чоколаде, али ако једемо неограничено, што се, наравно, свима дешава, то је већ проблем“, упозорава Рапајићева.

Недостатак сна појачава потребу за храном

Осим хладноће, на апетит утиче и умор. Краћи дани, мање дневне светлости и промене у свакодневном ритму могу допринети осећају исцрпљености, а самим тим и чешћој потреби за храном.

„Умор је један од важних фактора. Сан је јако важан“, наглашава Рапајићева.

Како објашњава, особе које имају проблем са континуираним спавањем могу осећати већу потребу за храном током дана, посебно за слаткишима.

Као могућности за побољшање сна помиње мелатонин, чај од матичњака и препарате валеријане, али истиче и значај правилног распореда оброка.

Посебно саветује да се желудац не оптерећује касним и обилним вечерама.

Напомиње, међутим, да особе са дијабетесом имају другачије потребе и да њихов последњи оброк, према њеној препоруци, може бити око 20 часова, уз предност протеинским намирницама.

Који витамини су нам потребни током зиме

Са доласком јесени и зиме све чешће се поставља и питање да ли је правилна исхрана довољна да организму обезбеди неопходне витамине и минерале или су потребни и суплементи.

Рапајићева објашњава да млађе, здраве особе углавном могу да обезбеде потребне хранљиве материје разноврсном исхраном, док се са годинама потребе и способност апсорпције појединих нутријената могу мењати.

Међу суплементима које помиње за зимски период су хром и цинк, који учествују у метаболизму шећера.

„Оно што саветујем зими, поготову, то је хром. Двеста микрограма хрома, 14 милиграма цинка, пола сата пре јела“, наводи Рапајићева, објашњавајући да се ти минерали повезују са регулацијом метаболизма шећера.

Посебну пажњу посвећује витамину Д, јер је током хладнијих месеци изложеност сунчевој светлости мања.

Као пример дневног уноса наводи 1.000 интернационалних јединица витамина Д (или две капи Вигантола) и подсећа да је реч о витамину растворљивом у мастима, због чега се узима уз храну.

Говорећи о витамину Ц, истиче да се он може уносити и кроз свакодневну исхрану, пре свега конзумирањем цитрусног воћа и паприке. 

Ипак, наглашава да пре употребе суплемената треба урадити одговарајуће анализе и консултовати се са лекаром или нутриционистом.

„Можда неко има више витамина Д, па опет није добро. Извадимо крв, урадимо анализе, и онда уз савет лекара, нутриционисте придржавати се савета“, истиче Рапајићева.

Како препознати поуздан савет о исхрани

У времену када су друштвене мреже преплављене препорукама о дијетама, витаминима и суплементима, важно је проверити ко те савете даје и на основу чега.

Рапајићева упозорава да није свака особа која се на интернету представља као нутрициониста завршила одговарајуће образовање.

„Нутрициониста је особа која се школовала за то, завршила високу струковну школу или медицински факултет, па специјализацију хигијене исхране“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Указује и на разлику између формалног образовања и сертификата добијених након кратких курсева. Посебно упозорава на некритичко прихватање савета особа које на друштвеним мрежама говоре о сопственим искуствима.

„Лепо је то што хоће људи да поделе, али да ли ће то неком одговарати? Да ли тај неко зна да протумачи његове налазе, биохемијске налазе, и да каже: 'Е, теби неће ово, него нешто друго'?“, пита Рапајићева.

Зато саветује да се препоруке о исхрани и суплементацији траже од квалификованих стручњака, који могу да их прилагоде здравственом стању и индивидуалним потребама.

Основна порука је да током хладнијих дана не треба занемаривати потребе организма, али ни појачан апетит користити као оправдање за прекомерно конзумирање хране. Разноврсни оброци, довољно сна и умереност остају важни за одржавање енергије и доброг здравља.