Нови рекорд у медицини – свињски бубрег функционисао у телу човека 271 дан и пружио нову наду

Тим лекара из болнице Мас Џенерал Бригам (Mass General Brigham) објавио је да је успешно извео процедуру која је ушла у историју медицине. Модификовани свињски бубрег, пресађен у тело човека, радио је без проблема девет месеци, што је најдужи период забележен до сада. Овај успех отвара ново поглавље у пољу ксенотрансплантације – пресађивања органа са животиња на људе – и нуди потенцијално решење за глобалну кризу недостатка органа за донирање.

Пацијент Тим Ендруз, коме је пресађен бубрег, изјавио је да му је операција дала нову вољу за животом. Најважније од свега, како каже, било је то што месецима није морао да пролази кроз болан и исцрпљујућ процес дијализе. Иако је свињски бубрег на крају престао са радом и морао да буде уклоњен, он је Ендрузу купио драгоцено време док није пронађен одговарајући људски донор.

Седам година чекања или експеримент

Пре него што се одлучио на експерименталну процедуру, Тим Ендруз се суочио са суморном прогнозом. Лекари су му саопштили да би на листи чекања за људски бубрег могао провести и до седам година.

С обзиром на то да пацијенти на дијализи у просеку преживе око пет година, времена није било много. Његови бубрези су отказивали због компликација изазваних дијабетесом типа 2.

„Имао сам врло мало преосталог времена, а та спознаја вас потпуно уништи", рекао је Ендруз. У таквој ситуацији, могућност трансплантације свињског бубрега за њега је представљала „велику наду" и „светло на крају мрачног тунела".

„Нада је оно што ме је извукло из канџи те машине и дало ми прилику да поново слободно дишем и живим живот изнова", додао је Ендруз.

Шта је ксенотрансплантација

Ксенотрансплантација је процес пресађивања органа, ткива или ћелија са једне врсте на другу. Свиње се сматрају идеалним кандидатима за доноре органа за људе, пре свега због сличне величине њихових унутрашњих органа и дугог искуства које човечанство има у њиховом узгоју.

Међутим, процес није нимало једноставан. Не можете једноставно узети бубрег са било које свиње и пресадити га човеку, јер би га људски имуни систем одмах препознао као страно тело и уништио у року од неколико минута.

Да би се то спречило, научници су развили револуционарне методе генетског инжењеринга. У случају Тима Ендруза, коришћен је орган „јукатан минијатурне свиње" који је обезбедила биотехнолошка компанија еЏенезис (eGenesis). Помоћу КРИСПР (CRISPR) технологије, у геному животиње направљено је чак 69 генетских измена.

Овим изменама уклоњени су штетни свињски гени који би изазвали агресивну реакцију имуног система, а додати су људски гени који делују као невидљиви заштитни омотач. Поред тога, опасни вируси који се могу крити у ДНК свиње трајно су деактивирани како би се спречио пренос инфекције.

Пут од наде до новог живота

Када је операција изведена, Ендруз је имао 66 година. Према студији објављеној у престижном медицинском часопису The Lancet, генетски модификовани бубрег је почео да функционише готово одмах након трансплантације. Тело је производило урин, а нивои креатинина, кључног показатеља функције бубрега, значајно су се побољшали. Током наредних 271 дана, орган је радио беспрекорно.

Након отприлике шест месеци, лекари су приметили прве знаке оштећења крвних судова у бубрегу, што је довело до отицања и постепеног престанка рада. Орган је хируршки уклоњен у октобру исте године, а Ендруз се вратио на дијализу на 82 дана.

Убрзо након тога, пронађен је одговарајући људски донор и он је успешно добио нови бубрег, који и данас добро функционише. Лекари истичу да свињски бубрег није негативно утицао на способност његовог тела да прихвати људски орган.

„Недостатак људских органа за трансплантацију представља озбиљну кризу", рекао је др Леонардо Ријела из болнице Мас Џенерал Бригам. „Чинимо све што можемо да спасимо животе пацијената. Ксенотрансплантација се показује као спасоносна опција за оне који не могу да пронађу донора, нудећи им мост који их може сачувати од дијализе и довести директно до трансплантације."