Унапређен систем управљања отпадом штити природу, а даје и енергију

Сваки становник Србије у просеку баци око 40 килограма јестиве хране годишње, а на депонијама заврши укупно 900.000 тона органског отпада који би могао да се искористи за добијање енергије.

„Оно што ћемо у оквиру пројекта радити, потпуно ћемо пилотирати овај систем у граду Шапцу са идејом да се направи једна платформа која ће прво користити за донирање вишкова хране као први корак у превенцији стварања отпада. Након тога вршиће се системско сакупљање отпада из пољопривреде, из Хорека сектора, од становништва.

Имамо неке информације да ће се и кроз измене закона о ПДВ-у потенцијално увести та дугоочекивана измена да се на донације хране неће плаћати порез што ће стимулисати и трговце и произвођаче хране да појачају донације према онима којима је то најпотребније а са друге стране то ће сманити отпад и притисак на нашу животну средину и депоније", каже Слободан Крстовић, директор за одрживи развој, НАЛЕД.

О депозитном систему који постоји у већини европских земаља, говори се већ две деценије, али флаше и лименке и даље завршавају у природи.

„Привреда, трговине су спремне за увођење једног оваквог система, потребна је кључна и чврста одлука државе да се овај систем уведе, потребно је минимум две до три године, да се најбоља доступна технологија инсталира у Србији, да се грађани едукују и да се систем повратних боца, за почетак вероватно пластике и именке, уведе као такав, где ћете ви приликом куповине производа плаћати на пример седам или 10 динара депозита који ће вам бити враћен оног момента када донесете празну амбалажу поново у продавницу", додаје Крстовић.

Предлаже се ограничење увоза возила са моторима стандарда Еуро 3 и Еуро 4 и успостављање регионалних центара за сакупљање отпадних возила.

„Циљ пројекта јесте да сакупимо што већи број отпадних моторних возила, односно да количину сакупљених возила повећамо за минимално 30 одсто. Број који се тренутно генерише у Србији процењује се на 40.000 тона, рециклира се негде око пет до 10 одсто, око 2.500 тона. 

Оно што је проблем јесте што добар део старих аутомобила или аутомобила на крају животног века садржи доста отпадних материја, као што су моторна уља и то нажалост све једним нелегалним сакупљањем и растављањем завршава у животној средини", изјавила је Зорица Билић из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.

Једна од заједничких иницијатива јесте и повећање зелених површина у Београду.