Живописно сањате и будите се уморни – наука открива прави узрок

Многи људи се понекад пробуде са осећајем тежине у телу, замагљених мисли и недостатка одмора. У таквим јутрима често се чини као да смо сањали целе ноћи и да нас је управо то исцрпело. Међутим, научна истраживања показују да ствари нису тако једноставне.

Сви људи сањају, иако се не сећају свих снова. Највећи део сањања одвија се током РЕМ фазе сна (фаза брзих покрета очију), која чини између 20 и 25 одсто укупног времена проведеног у сну.

Током једне ноћи обично пролазимо кроз четири до шест РЕМ циклуса, а сваки наредни траје дуже како се приближава јутро. Већина људи сања више пута током ноћи, без обзира на то да ли ће се тих снова касније сећати.

Вероватноћа да ћемо запамтити сан већа је ако се пробудимо током или непосредно након РЕМ фазе. На памћење снова утичу и емоционални интензитет сна, краткотрајна буђења током ноћи, али и индивидуалне разлике у начину на који мозак обрађује и чува успомене током сна.

Истраживачи Јакут Фатима, Данијел Вилсон и Нисрин Ауира наводе да људи који се редовно сећају живописних и емоционално интензивних снова обично имају лакши и испрекиданији сан.

Шта се догађа у мозгу док сањамо

Током РЕМ сна мозак ради готово истим интензитетом као и када смо будни. Док нервне ћелије активно шаљу сигнале, тело остаје готово потпуно непокретно. Мишићи су привремено паралисани, што спречава да физички изводимо радње које проживљавамо у сну.

Истовремено су веома активни делови мозга задужени за емоције — амигдала, хипокампус и таламус. Насупрот томе, префронтални кортекс, који је одговоран за рационално размишљање и логичку процену, мање је активан.

Због тога снови често делују невероватно стварно и снажно, иако су испуњени нелогичним и необичним догађајима. Научници истичу да је то потпуно нормалан део функционисања мозга током РЕМ сна.

Постоји и још једна занимљива чињеница: већина људи верује да су снови кратки и испрекидани, али докази говоре супротно.

Када су истраживачи будили испитанике током РЕМ фазе и тражили од њих да опишу сан који су управо сањали, дужина њиховог описа углавном се поклапала са временом проведеним у тој фази сна.

Другим речима, сан који нам се чинио као да је трајао двадесет минута, највероватније је заиста трајао приближно толико.

Зашто имамо утисак да смо сањали целе ноћи

Људи често погрешно процењују колико су времена провели сањајући. Разлог је једноставан: живописни и стресни снови остављају снажан утисак и дуже остају у сећању, док се мање упечатљиви снови заборављају готово истог тренутка када отворимо очи.

Поред тога, најчешће памтимо управо оне снове током којих смо се пробудили.

Због тога особа која је уверена да је сањала читаву ноћ вероватно није провела више времена у РЕМ фази од уобичајеног. Једноставно се пробудила током емоционално најинтензивнијих снова, па су они остали упамћени.

Према речима истраживача, само сањање не нарушава квалитет сна, осим у случајевима када прерасте у честе ноћне море.

Прави узрок јутарњег умора

Иако мозак током РЕМ сна није у стању дубоког одмора као током дубоких фаза сна, снимци мождане активности показују да сама потрошња енергије током сањања не може да објасни умор који људи осећају након ноћи испуњене сновима.

Много вероватније објашњење је то што се особа пробудила усред сна.

Ако се сећате сна, велика је вероватноћа да сте се пробудили током његовог трајања. Та буђења, чак и када их једва региструјемо, одузимају време неопходно за дубок сан.

Током дана у мозгу се постепено нагомилава супстанца аденозин, која повећава потребу за сном. Један од најважнијих задатака дубоког сна јесте управо уклањање тог отпадног продукта. Ако се сан прекине пре него што се тај процес заврши, наредног дана можемо се осећати уморније.

Истраживачи такође указују да је буђење из РЕМ фазе много теже него буђење из лакших фаза сна. Тада се јавља такозвана „инерција сна“ — стање у којем је мозак успорен, мисли су замагљене, а организму је потребно више времена да се потпуно разбуди.

„Умор није последица сањања, већ тренутка у којем смо се пробудили и фазе сна из које смо нагло изашли“, наводе истраживачи са Универзитета Саншајн Коуст у Аустралији.

Када је сан скраћен или често прекидан, мозак покушава да надокнади изгубљено време проведено у РЕМ фази тако што наредних ноћи повећава њено трајање. Ова појава позната је као „РЕМ надокнада“ (REM rebound).

Међутим, како истичу истраживачи, сама РЕМ надокнада није проблем, већ сигнал да постоји нешто што нарушава квалитет сна.

Уколико редовно памтите већину својих снова, имате утисак да сањате више него раније или се сваког јутра будите уморни, могуће је да ваш сан није довољно квалитетан и да мозак не добија онолико дубоког, обнављајућег сна колико му је потребно.

У случају да такав образац траје дуже време и утиче на свакодневно функционисање, истраживачи саветују разговор са лекаром и проверу могућих поремећаја спавања.