Да ли је генерација Зед конзервативнија од својих родитеља

На друштвеним мрежама традиционалне родне улоге тренутно доживљавају својеврсни препород. Нова глобална студија објављена поводом Међународног дана жена потврђује тај тренд: мушкарци из генерације Зед, дакле стари између 14 и 29 година – најпатријархалнији су од свих других старосних група.

Скоро трећина мушкараца из генерације Зед, рођених између 1997. и 2012. сматра да би супруга требало „увек да буде послушна“ свом мужу. Међу мушкарцима из генерације бејби бумера (рођени између 1946. и 1964) то чини само 13 одсто. Сличан образац види се и када је реч о одлучивању у вези: трећина младих мушкараца сматра да мушкарац треба да има последњу реч – знатно више него у старијим генерацијама.

За истраживање које су спровели Ипсос и Глобални институт за лидерство жена на Краљевског колеџа у Лондону (King's College London), истраживачи су прикупили ставове више од 23.000 људи у 29 земаља – међу њима из Велике Британије, САД, Бразила, Аустралије и Индије.

„Дигитални екосистеми појачавају поларизацију, јер алгоритми друштвених мрежа награђују заоштрене поруке“, каже Роберт Грим, шеф истраживања јавних политика у Ипсосу у Немачкој.

Од инфлуенсера који промовишу одређене моделе мушкости до феминистичких противпокрета – екстремне позиције постају посебно видљиве. Млади мушкарци, према његовим речима, чешће имају проблем са тим када жене наступају врло независно или зарађују више од њих.

Јаз између генерација, полова и старих младих

Младе жене многе ствари виде другачије: само 18 одсто жена из генерације Зед подржава тврдњу да би супруга требало да буде послушна. Међу женама из генерације бејби бумера тај удео је још много мањи – износи шест одсто. Студија тиме показује да генерацијски сукоб не иде једноставно линијом стари–млади, већ унутар саме генерације Зед између мушкараца и жена.

Кели Бивер, извршна директорка Ипсоса за Велику Британију и Ирску, описује то овако:

„Генерација Зед је група која најчешће сматра да су жене са успешном каријером привлачније – али истовремено управо они најчешће мисле да жена треба да буде послушна свом мужу и да не делује превише независно.“

То преплитање модерних и традиционалних ставова провлачи се кроз многе резултате истраживања.

Сексуланост, мужевност, оптимизам

И када је реч о сексуалности види се сличан раскорак: 21 одсто мушкараца из генерације Зед сматра да „права жена“ никада не би требало да направи први корак. Међу бејби бумерима тај удео износи седам одсто, а међу женама из генерације Зед – дванаест одсто.

Уз то је присутан и снажан притисак у вези са схватањем мужевности. Три од десет младих мушкараца сматра да својим пријатељима не би требало рећи „волим те“. Чак 43 одсто верује да мушкарац мора да делује физички чврсто и непопустљиво.

А 21 одсто сматра да су мушкарци који учествују у бризи о деци „мање мужевни“ – док је међу бејби бумерима тај удео осам одсто.

Истовремено, 61 одсто младих мушкараца сматра да је за равноправност полова већ учињено довољно, а 57 одсто чак мисли да су данас дискриминисани мушкарци.

Стога не чуди да је оптимизам код младих мушкараца у погледу будућности – много мањи него код жена и у опадању: у односу на прошлу годину је пао за пет процентних поена на 40 одсто.

Код младих жена је оптимизам стабилан у односу на прошлу годину, те 55 одсто њих сматра да оне у својој земљи данас имају бољи живот од жена у генерацији њихових мајки.

Јаз – лични ставови и друштвена очекивања

За Хи-џунг Чанг, директорку Глобалног института за лидерство жена на Краљевском колеџу у Лондону, резултати су забрињавајући: „Још више забрињава то што се чини да се многи људи осећају под притиском друштвених очекивања која заправо не одражавају оно у шта већина нас заиста верује“.

Посебно млади мушкарци прецењују колико је друштво традиционално у својим ставовима.

Подаци показују и структурални јаз у перцепцији: само 17 одсто испитаника лично сматра да би жене требало да буду задужене за бригу о другима, али 35 одсто верује да друштво то очекује. Слично је и када је реч о зарађивању новца – многи другима приписују традиционалне ставове које сами немају.

Џулија Гилард, председница Глобалног института за лидерство жена, упозорава: „Многи мушкарци из генерације Зед имају патријахална очекивања од жена, и истовремено и сами упадају у рестриктивне норме мушкости“.

Студија јасно показује: генерација Зед налази се усред новог преговарања о родним улогама. Млади људи с једне стране изражавају потребу за слободом, разноликошћу и модерном равноправношћу, а с друге се држе изненађујуће традиционалних представа.

Гилард наглашава колико је важно схватити да равноправност користи свима. Ипак, каже, „као друштво морамо одолети притиску да правимо кораке уназад и убрзати темпо промена“. За утемељену дебату и даљи напредак кључна су квалитетна истраживања.