Док млади маштају, а старији праштају – Чола и даље пева за све генерације

После девет година дискографске паузе, Здравко Чолић објавио је нови албум Маштам и праштам, који доноси 12 песама. Шест композиција публика је већ имала прилику да чује, док је нових шест употпунило издање на којем је певач радио са сарадницима из различитих делова региона. Чолић каже да се није журило са објављивањем новог материјала, јер иза себе има велики број песама, али и да је за сваког уметника важно да непрестано ствара и публици понуди нешто ново.

„Задатак уметника, човека, пјевача, глумца, вајара, сликара, није битно, је да увек нешто ново ради, тако да је ето, ова прилика да мало нешто ново издамо“, објаснио је Чолић.

Од песме „Душо“ до наслова албума

Назив албума инспирисан је песмом Душо, за коју је музику написао Нено Белан, док је текст потписао Никша Свиличић. Управо један стих из рефрена, Маштам и праштам, допао се Чолићу и постао наслов целог издања.

Говорећи о значењу тих речи, певач је направио разлику између младости и зрелих година, истичући да људи с временом другачије доживљавају и маштање и праштање.

„Али наравно, рекао сам малоприје, већ зрели људи некако имају тај мотив да праштају, а млађи људи они су пуни енергије и они наравно желе да маштају“, рекао је Чолић.

Ипак, наглашава да праштање може да се посматра на различите начине – као музичка метафора или као много дубље, духовно питање.

Регионална екипа аутора и сарадника

На новом албуму окупљени су аутори и музичари са којима је Чолић сарађивао и раније, али и нова имена.

Међу њима су Дино Мерлин, Нено Белан, Тончи Хуљић, Маја Сар и Златан Фазлић, познат као Злаја. На албуму је и песма Сто дуката, коју су написали Саша Матић и аутор познат као Жути из Ваљева. Чолић је објаснио да је ту песму већ годинама изводио на концертима као веселу композицију.

У раду на албуму учествовали су и аранжери Марко Луисон и Никша Братош, као и други сарадници из Чолићевог дугогодишњег музичког окружења.

Певач истиче да су се песме бирале спонтано, слушањем демо-снимака и препознавањем композиција које одговарају његовом музичком сензибилитету. Албум је, како каже, претежно баладног карактера, са неколико текстова за које верује да ће остати упамћени.

Посебно му је важно да нове песме имају садржај и да не морају нужно одмах да постану хитови.

„Не треба ми за концерт, али је добро да се увијек нешто ново снима“, нагласио је Чолић, додајући да би између два албума требало чешће објављивати нове песме.

Чолић као аутор: „Лијепо је да се човјек упише као аутор“

Иако га публика пре свега препознаје као извођача, Чолић је подсетио да је током каријере учествовао и у стварању великог броја песама које изводи.

На новом албуму потписује две песме, а говорећи о ауторском раду, истакао је да је током година написао више композиција него што публика можда претпоставља.

Као пример навео је албум Окано, на којем је већина песама његова, уз поједина страна извођења, као и сарадњу са Гораном Бреговићем.

„Ја сам направио више пјесама него што људи знају“, рекао је Чолић. Објаснио је и да му је важно да се изрази не само вокално већ и инструментално, кроз музику и текстове. Као пример издвојио је песму Тече Уна, за коју је написао текст, описујући је као метафору и слику, а не као класичан песнички текст.

Млађе генерације поново откривају старе песме

Чолићеве песме слушају различите генерације, а међу њима су и оне које нису одмах по објављивању постале велики хитови, али су временом пронашле пут до публике.

„Нису све, али људи откривају, млађа публика открива старе пјесме које нису биле хитови на прву лопту“, приметио је певач.

Осврнуо се и на почетке каријере и албум Ако приђеш ближе, који је остварио велики комерцијални успех. Присетио се путовања возом из Минхена, где је са Корнелијем Ковачем завршавао миксовање албума, и разговора о томе да ли ће ново издање успети да достигне тираж њиховог претходног албума.

Уместо очекиваног, уследио је велики успех и шест хитова. То искуство, како је објаснио, показује да се никада унапред не може знати која ће песма постати хит.

Говорећи о дугогодишњој вези са публиком, која обухвата више генерација, Чолић није покушавао да пронађе формулу своје популарности. Уместо тога, истакао је да је однос са публиком обостран и да му управо та енергија даје посебан подстицај на концертима: „Ја волим своју публику, она мени даје максимум".

Посебно је задовољан концертним наступима у последњих десетак до петнаест година. Каже да данас често наступа и по три сата, а да је енергија коју размењује са публиком другачија него на почетку каријере.

Иако признаје да понекад наступа уморан или нерасположен, концерти су, како истиче, простор у којем најбоље функционише.

Чолић је представљио и спот за песму Не дај да остарим сам, снимљен у студијском простору у Београду. Реч је о композицији Маје Сар, са којом је Чолић већ сарађивао. Овога пута желео је да она свира клавир, док је он отпевао песму.

Могући повратак у Сава Центар са симфонијским оркестром

Говорећи о концертима које публика памти, од наступа у Београдској арени и шест узастопних концерата до концерата на Ушћу и обележавања четири деценије каријере, Чолић се посебно осврнуо на серију наступа у Сава Центру.

Каже да би волео да се поново врати у ту дворану, овога пута и са симфонијским оркестром, будући да је у последње време увео такав концертни формат. Када је реч о масовнијим поп концертима, помиње могућност да би они могли да буду организовани наредне године.