Винчић: Србија има квалитет да стане раме уз раме са великим винским земљама

Српско винарство последњих година пролази кроз снажан развој, ослањајући се истовремено на традицију и савремену производњу. Обележавање Светог Трифуна, заштитника виноградара и винара, симболично означава почетак нове виноградарске године, али и прилику за осврт на резултате и планове.

Како истиче Александар Саша Винчић из Савеза винара и виноградара Србије и познати винар, обичаји који прате овај празник носе јасну поруку.

„Одлазак у виноград, орезивање лозе и преливање вином уз молитву за нешто добро у новој виноградарској години “, каже гост Јутарњег програма.

Прошла година, према његовим речима, била је изузетно успешна за српске винаре. „Много сунца, добар род и добар квалитет вина, и то нам даје снагу да верујемо да ће и 2026. бити таква“, додаје Винчић.

Простор за раст постоји

Раст производње вина прати и проширење виноградских површина, у складу са Стратегијом развоја винарства и виноградарства, усвојеном пре пет година. Поред тога, расте и домаћа потрошња вина, што отвара простор за даље ширење производње.

„Много битнија ствар је да количина попијеног вина по глави становника у Србији расте, што нам даје наду да можемо још да се ширимо“, истиче Винчић.

Док у појединим европским земљама потрошња вина опада, Србија се, како каже, налази у другачијој позицији. Потрошња по глави становника је и даље знатно нижа у односу на земље попут Француске, што омогућава даљи раст и проширење винограда. 

„Француска пије преко 50 литара по глави становника а код нас је то кренуло скромно са неких шест-седам, сада је већ преко 10, тако да то је јако добро", посебно што и квалитет српских винапоследњих година доживљава праву ренесансу, истиче винар.

„Ми смо после деведесетих ушли у један нови период винарства – правимо нове винарије, доносимо нову технологију, подижемо нове винограде и све то резултира високим квалитетом вина.“ Тај развој, додаје, прати и подршка државе кроз субвенције за подизање винограда и изградњу винарија, што је додатно подстакло раст ове гране пољопривреде.

„Ево, пре неки дан смо имали уручење средстава. Сам председник Вучић је био са нашим углавном винарима и ракијашима, што је један доказ да Србија мисли о винарима и да та грана рапидно расте“, наглашава Винчић.

Технологија више није кључни проблем

„Имамо сјајне технологије и винарије. Сада нам је неопходна већа количина винограда и повећање сировинске базе“, објашњава Винчић. Посебан потенцијал види у аутохтоним сортама.

„Наше сорте имају јако велики потенцијал у смислу квалитета и могу да парирају највећим светским сортама“, наглашава Винчић.

Квалитет вина, како истиче, пре свега зависи од грожђа.

„Вино се прави у винограду. Винарија није болница – она не може да излечи лоше грожђе“, каже Винчић.

Српска вина препозната у свету

Српска вина данас имају простор и на домаћем и на иностраним тржиштима, с обзиром на то да се значајан део вина у Србији и даље увози. Посебну шансу представља кинеско тржиште, где ће у наредним годинама царине бити у потпуности укинуте.

„То је велика компаративна предност да можемо без икаквих дажбина да наступамо на једном неизмерно великом тржишту“, наводи Винчић и додаје да српска вина већ имају међународна признања и присуство на најпрестижнијим локацијама.

„Знам српска вина која се у најбољим лондонским хотелима продају по тридесетак, четрдесетак фунти за једну чашу. Када се српско вино служи на чашу у таквим хотелима, то је врхунац.“

Законска регулатива да уреди тржиште

Нови Закон о вину и производима од грожђа, додаје, требало би додатно да уреди тржиште, посебно у сегменту јефтинијих вина и контроле квалитета увоза.

„Ми морамо да обратимо пажњу у једном сегменту јефтиних вина, да регулативу мало уредимо да ту не може баш свашта да прође и да из увоза нам не дође вино које није адекватног квалитета. Референтне лабораторије постоје и сада се води рачуна о томе, али новим законом о вину ће то бити значајно пооштрено и биће стављено на неке позиције на којима и треба да буду“, закључује Александар Саша Винчић на крају гостовања у Јутарњем програму.