Светске изложбе – од Кристал паласа до Београда 2027.

Светска изложба отворила је своја врата први пут 1851. године у Лондону. Од тада је постала важно место економске и националне промоције за сваког учесника. Међународне изложбе су у блиској вези са историјом цивилизације и модерног човечанства.

Прва изложба у Лондону, одржана у Кристал паласу, била је у знаку индустријске револуције и доминације Уједињеног краљевства као водеће индустријске силе. Како је време пролазило, мењали су се и домаћини и теме које су биле у фокусу. Од индустријализације и индустријског друштва, изложбе су током ратног и међуратног периода усмеравале пажњу на нове изазове, да би потом у први план дошле нуклеарна енергија, свемир и свемирска трка.

Последњих деценија, у условима мира у већем делу света, изложбе све више постају средство „брендирања нација“, односно прилика да се покаже оно најбоље што свака земља има. На њима су представљене идеје, производи и уметничка дела која су обележила данашњи свет.

Светске изложбе оставиле су огромно наслеђе како градовима домаћинима, тако и читавом човечанству. У архитектонском смислу постале су препознатљиве по симболима као што су Ајфелов торањ у Паризу, Кристал палас у Лондону, Атомијум у Бриселу, Свемирска игла у Сијетлу и Ферисов точак у Чикагу.

Мање је познато да су оне биле и платформа за приказивање кључних цивилизацијских и научних достигнућа. Тако је управо изложба у Чикагу први пут светлу осветлила наизменична струја Николе Тесле, чиме је овај проналазак постао победник над дотадашњим моделима.

Од 1851. до 1928. године изложбе су се организовале без јасног формата и договора о учесталости и месту одржавања. Велика пажња коју су изазивале довела је до доношења међународне декларације и оснивања Међународног бироа за изложбе 1928. године.

После београдског ЕКСПО-а, очекивања су велика. Амбиције сваког домаћина усмерене су на то да се угледа на добре праксе претходних, али и да их, ако је могуће, надмаши. Већ сада је Србија оборила рекорд по броју учесника – док је у Казахстану 2017. било 117 земаља, Београд има 119 потврђених учесница. Природно је да Србија тежи да у сваком сегменту надмаши претходне домаћине, као што ће и будући домаћини тежити да се угледају на Београд.