Да ли је једини преживели у паду авиона компаније Ер Индија седео на најбезбеднијем месту у авиону

Где је најбезбедније место за седење у авиону? То је вечно питање путника – посебно када се узме у обзир како је један човек – Вишвашкумар Рамеш – био једини преживели у паду авиона компаније Ер Индија у којем је погинула 241 особа. Рамеш, који је путовао са братом од Ахмедабада до Лондона, седео је на месту 11а.

Већина људи приликом избора места за седење у авиону углавном даје приоритет простору за ноге или близини тоалета. Други пак, можда мало дубље размисле и у обзир узму и безбедност. Рамешово преживљавање поново је покренуло разговоре о ваздушном саобраћају и избору седишта у авиону.

Општи консензус традиционално је био да је седење у средини или у задњем делу авиона статистички најбезбедније. Студија америчког Националног одбора за безбедност у саобраћају из 2017. године, која је истражила 20 авионских несрећа од 1971. године, открила је да су они који су седели у задњем делу авиона имали веће шансе да преживе него они напред. Поред тога, они који су седели близу крила такође су имали веће шансе за преживљавање.

У међувремену, студија коју је спровео часопис Тајм 2015. године открила је да су средња седишта у задњем делу авиона била са најнижом стопом смртности, а најгоре су прошли они који су седели на пролазу у другој трећини.

Али како то објашњава зашто је Рамеш седео близу предњег дела авиона и био једини преживели?

Шта стручњаци кажу о најбезбеднијем месту за седење у авиону

Стив Рајт, бивши системски и софтверски инжењер у комерцијалној ваздухопловној индустрији и бивши ванредни професор аеронаутике и авионских система на Универзитету Вестерн у Бристолу, често је размишљао о питању „најбезбеднијег седишта“.

За Рајта, прича о преживљавању у авиону Ер Индије била је јединствена из више разлога. Он каже да иако седење према предњем делу авиона обично може бити „сумњиво“ у погледу шанси за преживљавање, несрећа у Индији је била „атипична“.

„Када авион падне, обично пада носом напред, што је, наравно, разлог зашто би седиште 11а било међу првима које ће осетити удар“, каже Рајт. Али лет Ер Индије „потонуо“ је у земљу са „носом нагоре“.

Док се у традиционалним случајевима када авион прво зарива носом, предњи део авиона делује „као амортизер“, према речима Џона Хансмана, професора аеронаутике и астронаутике на МИТ-у.

Рајт каже да је обично најбезбедније место у авиону близу крила авиона, где постоји више „структурне подршке“ за заштиту путника у случају нужде.

Џим Брокл, адвокат за авијацију у адвокатској фирми Мотли Рајс, каже да је, према дијаграмима које је видео, Рамешово седиште било одмах поред излаза за случај нужде и испред крила авиона. Ово седиште, поред прозора, било је одмах иза дела бизнис класе у Боингу 787.

„Структурно у авиону, најјачи део је очигледно место где улазе крила“, каже Брокл. „И био је близу излаза – знам да није изашао јер је био иза неких рушевина, али та подручја су ојачана тако да се, у случају несреће, врата не деформишу, како би људи могли да побегну у случају нужде.“

У реду за излазе, каже Брокл, додатни простор који се обезбеђује такође би могао да спасе животе. „Како ствари почну да се урушавају и људи падају назад у своја седишта... Знам да није много, али мислим да се ти центиметри рачунају“, примећује он.

Слаже се и Рајт, и истиче да је близина излаза за случај опасности релевантна, с обзиром на то да већина ванредних ситуација за које зна нису повезане са падовима, већ су резултат инцидената на писти.

„Највероватнија опасност са којом ћете се суочити у авиону је на писти када нешто пође по злу, потенцијално пожар“, каже Рајт. „У том смислу, није битно који је излаз, али у суштини, желите да што пре да изађете из тог авиона.“

Додатне мере безбедности које можете да предузмете

Рајт такође тврди да, иако су прслуци за спасавање обавезни у авионима, требало би да буду укључене и капуљаче за заштиту од дима, како би се заштитили путници у случају нужде.

Мери Скјаво, адвокатица за ваздухопловство и бивша генерална инспекторка америчког Министарства саобраћаја, каже да након година рада са људима који су преживели авионске несреће – и након што је написала књигу о томе како безбедно летети – сада увек покушава да добије место у реду за излаз.

Такође се труди да има капуљачу за дим као део ручног пртљага и покушава да носи дуге рукаве и панталоне.

„Људи са којима сам радила, а који су морали да се изборе са авионским несрећама, рекли су да би волели да имају већу заштиту“, објашњава адвокатица.

Скјаво увек проверава да ли зна како да отвори врата за хитне случајеве авиона, узимајући у обзир да различити авиони могу имати различите механизме за излаз у случају нужде. Ако не може да добије место у реду за излаз, покушава да добије место у непосредним редовима иза, јер су њене студије показале да ће у случају нужде путници гурати напред ка излазу.

„Ако седите у реду за излаз, морате то схватити озбиљно“, каже Скјаво, наглашавајући да могућност да дођете до излаза или пронађете пут кроз пукотину током нужде може направити сву разлику.

Међутим, свака хитна ситуација у авиону се одвија другачије.

Ако Рамешова прича нешто показује, то је да преживљавање у авионској несрећи може бити мање битно где се седи, а више како се тачно авион срушио – нешто што ниједан путник не може предвидети.

Уколико се врата откину усред лета, ред за излаз можда неће бити тако безбедно место као што је претходно описано. Оно што је најбезбедније у овом случају разликује се од онога што би било безбедно при хитном слетању на воду.

Зато Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) саветује путницима да слушају своју посаду и пилота, а у случају нужде, да пронађу и користе редове за излаз. Путници би такође требало да одвоје време да прегледају и упознају се са безбедносним картицама за путнике пре полетања.