Како смирити и успавати бебу – помаже ли бели шум

За родитеља са новорођенчетом у домаћинству, сан може изгледати само као недостижан циљ. Чак и када прође фаза буђења сваких неколико сати ради храњења, беба и даље може имати проблема да се успава или са одржавањем сна.

Бели шум постаје све популаранији међу родитељима који желе да њихову бебу не узнемиравају други звуци.

Иако бели шум може помоћи беби да заспи, постоје неке потенцијалне дугорочне последице. Зато је важно имати у виду предности и мане пре него што одлучите да користите бели шум као меру за успављивање бебе.

Шта је тачно бели шум?

Бели шум је звук који маскира друге звукове из окружења. Настаје комбиновањем свих различитих фреквенција звука одједном, тако да ниједан звук није јасан и различит од осталих. Звучи мутно, без одређене висине тона. Неки примери белог шума су зујање вентилатора у позадини, телевизор са тихим звуком или клима уређај који зуји.

Бели шум често звучи као тихо, стално зујање, брујање или шуштање и помаже у блокирању других звукова својим могућностима маскирања звука. Постоји и много апликација за бели шум које се могу преузети на телефон или таблет. Већина је бесплатна и репродукује се непрекидно док се не искључи.

Једна студија из 1990. године открила је да бели шум може бити користан. Проучавано је четрдесет новорођенчади и утврђено је да је 80 одсто успело да заспи након пет минута слушања белог шума.

Које су предности  белог шума?

Осим поменуте студије из 1990. године, спроведене су и друге студије које су имале мање позитивне резултате у вези са ефектима белог шума.

– Бели шум може бити користан за блокирање остале кућне буке. Деца која се играју, бука из околине, лавеж паса, гласна музика и саобраћај могу узнемирити бебу која спава.

– Неки родитељи кажу да је њихова беба брзо научила како да повезује сан са белим шумом и да он делује као знак да је време спавања.

– Бели шум је под родитељском контролом, иако много тога није. Може се укључити или искључити, појачати или смањити – и индивидуализовати према жељама родитеља и бебе.

– То је још једна „ствар коју треба испробати“ у процесу подстицања малишана да утону у сан.

– Апарати за бели шум намењени бебама често су опремљени низом звукова који се могу одабрати. Позадински звуци „шшш“ могу укључивати преклапање музике, успаванки или чак откуцаја срца како би се опонашали звуци којима је беба била изложена у материци.

– Неки родитељи сматрају да им слушање белог шума помаже да усмере пажњу на нешто друго док смирују бебу. За родитеље који се боре са анксиозношћу везаном за спавање/смиривање бебе, бели шум може имати смирујући утицај.

– Неке бебе се толико навикну на буку да су будније када је њихова околина потпуно тиха. Константна бела бука у позадини је мање узнемирујућа од потпуне тишине.

Који су недостаци белог шума?

Машине за бели шум могу повећати ризик од губитка слуха повезаног са буком, јер раде на принципу акумулиране буке. Када се репродукују на великој јачини звука, током дужег временског периода, беба је изложена буци за коју њене уши у развоју нису припремљене. Анатомија њиховог уха је веома различита од одраслих и дугорочни губитак слуха, као и поремећаји обраде звука, су могући.

– Бебе могу толико да се навикну на слушање белог шума да када га нема, не могу да спавају. То значи да може бити веома незгодно отићи на неколико дана или бити у ситуацији када једноставно није могуће користити бели шум.

– Многи родитељи сматрају да треба што мање помагати детету да заспи. Јачање вештина самосталног смиривања у детињству може бити добра ствар, јер ће касније деци бити све теже да створе ову навику.

– Не свиђа се свакој беби бели шум. Зато не треба унапред претпоставити да ће дете позитивно реаговати када га чује. Такође, и родитељи могу бити више него благо иритирани када чују упорно „шшшшшшшш“ или звук воде која тече.

– Истраживачи су изразили забринутост због потенцијалних проблема са белим шумом који доприноси проблемима са слушном обрадом код деце.

Бели шум – да ли је безбедан?

Велики проблем са машинама за бели шум је тај што се још увек не може са сигурношћу тврдити какви би могли бити дугорочни ефекти њихове употребе. Не постоје довољно дуго да би се добили дефинитивни одговори о штетности.

Оно што се поуздано зна јесте да се бебин слушни апарат разликује од одраслих.

Једно истраживање је открило да машине које производе бели шум прелазе границу онога што се може сматрати безбедним опсегом децибела (50 децибела).

Зато је препорука још од времена када је урађена ова студија (2014) и даље релевантна – да се уређај држи на удаљености од најмање два метра од бебиног креветића, и што је још важније, подешена на минималну или најнижу могућу јачину звука.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), безбедно слушање зависи од интензитета (гласноће), трајања и учесталости излагања звуцима. Сва ова три фактора заједно чине ниво звучне енергије којем су уши изложене. Највиши безбедни ниво излагања за одрасле је 85 децибела током осам сати.

Неки истраживачи тврде да бели шум може довести до развоја поремећаја слушне обраде код деце. То је зато што се мозак брзо прилагођава звуку и престаје да га препознаје као нешто што треба слушати. Дугорочни ефекти овога могу довести до проблема са учењем, говором и језиком.

Поремећаји обраде звука могу допринети низу развојних проблема и проблема у учењу. Поред тога, сматра се да излагање уређајима за бели шум може довести бебе у ризик од губитка слуха изазваног буком или, као што је наведено, неразвијености слушног апарата.