Чувајте се „чудотворних“ лекова: како је велнес индустрија наследила шарлатанство прошлости

Већина људи када чује име Келог, помисли на житарице за доручак. Кукурузне пахуљице и пиринчани криспи. Године 1878, Џон Харви Келог и његов брат Вил Кит изградили су нешто што су назвали Санаторијум „Бетл крик“.

Некада је то био светски познати медицински центар, бања и велики хотел, који је привлачио богате и истакнуте познате личности свог времена. Док је Вил помогао у вођењу санаторијума пре него што је покренуо сада више милијарди долара вредну компанију за житарице „Келог“, Џон је постао један од најпопуларнијих америчких лекара и аутора бестселера.

Милиони су следили савете које је Џон давао у својим књигама, на предавањима и у часопису Добро здравље (Good Health), а 1921. године његово истраживање о варењу и исхрани номиновано је за Нобелову награду.

Али у средишту његове популарности било је и лудости. Био је у самопроглашеној, месијанској мисији од Бога да учини свет здравијим, а колеге су га исмевале због његове уображене величине. Многе његове идеје мешале су медицинске концепте са хришћанским веровањима адвентиста седмог дана о здравственој реформи. Резултат је била филозофија да природан, здрав живот у комбинацији са вером у Бога чини најбољи лек.

Термин велнес тада још није ни постојао. Уместо тога, да би стекао животни стил који је идеализовао, Џон је прописао претечу доброг здравља – оно што је назвао биолошким животом. То је значило по оној латинској: У здравом телу, здрав дух – а то се постиже кроз три панацеје: физичку вежбу, адекватан сан и исхрану препуну воћа, житарица, поврћа и млека. Буквално свако здравствено стање могло би се лечити тим рецептом.

Упозоравао је пацијенте на седентарни начин живота, месо, шећер, кофеин, дуван, алкохол, секс и гојазност – од којих се ово последње сматрало и као губитрак физичке привлачности и штетно по здравље. Мастурбацију је назвао „самозлостављањем“, тврдећи да то може довести до менталних болести, рака и моралне неимаштине. Код дечака је требало да се лечи обрезивањем, ако превијање руку не помаже; код девојчица је препоручивао стављање чисте карбонске киселине на клиторис.

Према историчару медицине Хауарду Маркелу, Џон је био опседнут чистоћом и правилном исхраном. Веровао је да се варење може поспешити жвакањем хране до изнемоглости и гостима је уз вечеру пуштао Песме за жвакање, са рефреном „Жваћи, жваћи, жваћи, то је оно што треба да се ради“.

Својим пацијентима је тврдио да дневно треба да имају четири до пет пражњења црева без мириса. Дешавало се да устане од стола, да би се потом вратио са кутијом свог најновијег фекалног узорка, а затим га ставио под нос пријатељима да би се похвалио својим слатком и безмирисном столицом.

У време када је Џон умро 1943. године, модерна медицина је била утемељено научно предузеће. Али хиперусмереност на науку није била добро избалансирана са клиничком негом.

Другим речима, неки лекари су се хладно дистанцирали од пацијената на начин који је омогућио медицинским сестрама и практичарима алтернативне медицине да уђу и испуне потребу за топлом речју, утехом и људским приступом.

Први гуру славних личности 20. века

Паралелно са Џоновим широко распрострањеним промовисањем биолошког живота, један подједнако ексцентричан човек, по имену Бернар Мекфаден, постао је први здравствени инфлуенсер славних личности у 20. веку.

Направио је милионе продајући Американцима причу о здрављу кој се састојала од фитнеса, поста као лека за све и избегавања медицинске науке. Чврсто против вакцинације, шетао би по Њујорку бос како би његови табани могли да апсорбују Земљину енергију, а спавао је на поду како би се његов проток крви ускладио са природним магнетним ритмом.

Године 1899, Бернар је покренуо часопис Physical Culture, збирку чланака о здравственим саветима уз фотографије које приказују оскудно одевене људе (најчешће њега) који показују своју физичку грађу.

Часопис је био хит, довео је до издавачке империје са седиштем у Њујорку и учврстио Бернара као хваљеног здравственог гуруа који је продао идеју да „особа може да врши неквалификовану контролу над готово свим врстама болести“ с обзиром на снагу воље да живи праведно.

Утицај који траје до данас

Џон Келог и Бернар Мекфаден су били најважнији промотери здравог живота у 20. веку и њихов утицај се настаља и данас, сматра Мишел Коен, доценткиња на Медицинском факултету Универзитета Корнел. Они су унели идеје здравственог морализма из 19. века у нову еру масовног маркетинга и културе славних, заговарајући фантазију да здравље можемо контролисати начином живота заснованом на одређеним „врлинама“.

Исхрана и редовно вежбање свакако су важни за све аспекте здравља, укључујући ментално и физичко здравље. Али постоји огромна разлика између саветовања о животном стилу и продаје лека за све заснованог на промени начина живота. „Прво те чини здравственим радником, а друго те чини преварантом", наглашава др Коен.

Модерна велнес индустрија наследила је Кегелов и Мекфаденов морализирајући став према здрављу. И друге историјске и културне нити су се ткале заједно да би створиле велику индустрију коју имамо данас. Истовремено, крајем 20. века, људи су се све више идентификовали као потрошачи и захтевао се широк спектар понуда како би трошили новац.

А онда се појавио „велнес“

Шеснаест година након Келогове смрти и четири године након Мекфаденове, рођен је термин велнес, како га данас користимо. Тада је такозвани отац покрета за добробит, биостатистичар Халберт Л. Дан, први пут 1959. употребио тај термин у канадском Журналу јавног здравља.

Подсећајући на разлику између менталне болести и менталног здравља, Дан је направио разлику између доброг здравља – одсуства неке болести – и доброг здравља тј. велнеса. Али његова дефиниција се није одржала и „велнес“ је убрзо започео свој живот.

Данас на сваком углу можемо да видимо теретане, рекламе за часове јоге, пилатеса, спа центре, клинике за мршављење, салоне за масажу, акупунктуру и коропрактичаре.

Велнес програми за запослене који нуде субвенционисано чланство у теретани за постизање равнотеже између пословног и приватног живота и менталног здравља удаљени су један клик.

Велнес се претворио у двосмислен маркетиншки термин који може да укључи све и свашта. Питајте једног гуруа шта подразумева под велнесом и добићете другачији одговор од следећег.

Унутар његовог нереда постоји парадоксалан поредак. У својој анализи начина на који промотери велнеса користе реторичку моћ језика, ванредна професорка Колин Деркач, са Универзитета у Торонту, осветљава две контрадикторне поруке којима нас бомбардују маркетиншки материјали и подстичу продају.

„С једне стране, речено нам је да нам је 'велнес' потребан да бисмо побољшали, подстакли и оптимизовали наше здравље; с друге стране, продају нам се производи и услуге дизајниране да лече здравствене проблеме и враћају оно што нам недостаје.“

Чујемо нешто попут „максимизирајте своје ментално здравље“ тако што ћете „лечити своје енергетске блокаде и недостатке у исхрани“. Термин велнес се претворио у новац, увлачећи нас у бескрајни циклус унапређења нашег здравља лечењем проблема за које нисмо знали да их имамо.

Више него уносан посао

Велнес индустрија је тренутно процењена на невероватних 5,6 билиона долара широм света, што укључује зараду од веродостојних ресурса за здравији живот (нпр. спорт и часове вежбања), као и производе и услуге алтернативне медицине.

Такође укључује и оно што се назива глобалном економијом менталног здравља вредном 181 милијарду долара, за прикупљање новца потрошеног на услуге спавања и мониторе, ресурсе за медитацију и освешћивање, суплементе за „здравље мозга“, канабис и психоделике, и самопомоћ коју пружају гуруи, тренери, организације и апликације.

Најпогубније, велнес је постао земља чуда ослобођена ограничења научног испитивања. У самом срцу индустрије је псеудонаука, а рећи да је уносна је слаба реч. То је комерцијални дом саме индустрије алтернативне медицине, за коју се процењује да вреди скоро 200 милијарди долара широм света 2025.

Само у Сједињеним Државама, Американци троше преко 30 милијарди долара годишње на алтернативну медицину, а чак је и индустрија хомеопатије процењена на 1,2 милијарде долара, коју користи око пет милиона одраслих и милион деце.

Велнес индустрија много дугује својим претечама. Данашњи познати лекари и велнес инфлуенсери личе на Џона Келога и Бернара Мекфадена из модерног доба, реинкарнирајући многе исте форме које морализирају наше здравље и вређају мејнстрим медицину. Неоправдано кривимо наше ноге ако не једемо како треба, не осећамо се добро или не живимо без лекова.

Људи су вољни да зажмуре пред замкама алтернативне медицине делом зато што она нуди топлину и људску удобност коју можда не добијају од система здравствене заштите.

Колико год алтернативна медицина изгледала персонализовано и пажљиво, механика је неисправна. Израз „лимун“ се користи за описивање новог аутомобила за који се испостави да је неисправан: изгледати лепо и можда ће нас неколико пута одвести до одредишта, али има производних проблема и кварова који га чине несигурним за вожњу.

Алтернативна медицина је „лимун“ састављен од псеудонаучних делова који угрожавају ваше ментално здравље, закључује др Џонатан Н. Стеј.