Који је најефикаснији начин да научимо дете да користи ношу

Престанак ношења пелена и обука за коришћење ноше је обред кроз који је прошло свако дете. Међутим, како просечна старост у којој деца почињу да користе тоалет стално расте, научници се надају да ће пронаћи решење које методе су најефикасније.

Тим на Универзитетском колеџу у Лондону позива родитеље из целог света да поделе своја искуства и технике у оквиру пројекта Велики тоалет. Крајњи циљ је да се открију начини који би могли помоћи родитељима да раније обуче децу да користе тоалет и да смање огроман допринос који једнократне пелене остављају на депонијама.

„Разумем да је ово осетљиво и тешко питање за многе родитеље“, истиче професор Марк Миодовник, технолог који води пројекат. „Било ми је тешко да научим своју децу да користе тоалет. Радимо ово истраживање јер постоји потенцијална добит. Проналажење ефикасних и безбедних начина да се деца обуче раније помаже детету, помаже родитељима, смањује трошкове за породицу и смањује пластични отпад.”

Доступни докази показују да је просечна старост до које деца носе пелене порасла током прошлог века. Један амерички лист је објавио да је педесетих година просечна старост када су деца почињала да користе тоалет била 29 месеци, али до двехиљадитих само је 40 до 60 одсто деце завршило ову обуку до 36. месеца.

У многим европским земљама, чини се да се ово дешава све касније, а недавно је дошло до негодовања јавности када је анкета међу наставницима показала да свако четврто дете које креће у школу у Енглеској и Велсу није било навикнуто да користи тоалет.

Истраживачи наводе да желе да се ограде од тона „срамоћења” који често прати дискусије о овом питању и да пронађу доказе који ће бити подршка и помоћ родитељима и решавање утицаја на животну средину.

Године 2021. Уједињене нације су изнеле податак да су пелене за једнократну употребу биле један од највећих фактора који доприноси пластичном отпаду на глобалном нивоу. Само у ЕУ, процењено је да се 2019. године користи 34 милијарде пелена за једнократну употребу, што производи око 6,7 милиона тона отпада годишње.

Пројекат има за циљ да открије факторе који покрећу овај тренд и разлоге за велике варијације између земаља и демографских група.

„Што је још смешније, у земљама са нижим дохотком по глави становника много је нижи узраст када деца науче да користе тоалет“, напомиње др Ајше Алисон, бихејвиорални психолог на Универзитетском колеџу у Лондону. „У САД, Аустралији и западној Европи старост је порасла. Људи износе разне хипотезе и теоретизирају зашто је то тако, али ми једноставно не знамо."

Могући фактор је да су модерне пелене толико упијајуће да деца не знају када су мокра, што значи да им недостају неопходни сензорни сигнали да науче када им је потребан тоалет.

„Пелене су тако проклето добре“, каже Сара Тимс, из добротворне организације која се бави образовањем и ресурсима за побољшање континенције у детињству, која није део поменутог пројекта. „Како да будете свесни ових телесних функција ако их не осећате?“

У прошлости, додала је она, сам труд који је уложен у прање пелена подразумевао је да су родитељи били врло мотивисани да деца престану да носе пелене.

Деца такође проводе више сати у јаслицама и вртићу, а дошло је и до промена у родитељском стилу васпитања, са већим нагласком на попустљивији приступ према деци. Многи се такође све више ослањају на друштвене медије, који не пружају увек добре савете о овој теми и могу створити нереална очекивања о томе шта је постепен процес учења, а не брза транзиција за већину деце.

„Постоје неки инфлуенсери на мрежи чије савете многи сматрају за апсолутно јеванђеље“, наглашава Миодовник. „Када их погледамо, не налазимо да су нарочито засновани на доказима."

Родитељи који тренутно обучавају децу да користе тоалет позивају се да попуне петоминутну анкету, а постоји и опција да забележе месечни напредак у дневник обучавања за коришћење ноше.