Јутро неће променити све, али ће све изгледати много боље ујутру – откривају научна истраживања

Паклени дан на послу. Састанак који се одужио. Не морамо да бринемо, ствари ће изгледати боље ујутро. По оној народној: Јутро је паметније од вечери.

У до сада најобухватнијој студији те врсте, научници су открили да нам свет генерално изгледа много боље када се пробудимо.

Људи ујутру започињу дан у најбољем расположењу, али завршавају у најгорем, око поноћи, показују резултати, при чему улогу играју и дан у недељи и годишње доба.

Ментално здравље такође показује веће варијације викендом, док је током недеље стабилније, показали су резултати студије Универзитетског колеџа у Лондону, објављени у часопису BMJ Mental Health.

Ментално здравље и благостање су динамичне природе и подложни променама у краћим и дужим временским периодима. Међутим, неколико студија је разматрало како се оне могу променити током дана.

Научници су желели да истраже да ли је доба дана повезано са варијацијама у менталном здрављу, срећи, задовољству животом, осећању да је живот вредан труда и усамљености. Такође су желели да сазнају да ли се ове асоцијације разликују по данима, сезони или години.

Анализирали су податке из студије Универзитетског колеџа током пандемије ковида, која је почела у марту 2020. и укључивала је редовно праћење до новембра 2021, а затим додатно праћење до марта 2022. године. Анализирано је скоро милион одговора на анкету у којој је учествовало скоро 50.000 одраслих током две године.

Људи у студији одговарали су на упитнике, са питањима као што су: „Прошле недеље, колико сте се осећали срећно?“, „Колико сте били задовољни својим животом?“ и „У којој мери сте сматрали да су ствари које радите у свом животу вредне труда?“

Узети су у обзир фактори као што су старост, здравствено стање и да ли су људи били запослени.

Резултати су показали да су срећа, задовољство животом и оцене вредне пажње били већи понедељком и петком него недељом, док је ниво осећања среће био већи уторком. Није било доказа да се осећање усамљености разликује по данима у недељи.

Било је јасних доказа о сезонском утицају на расположење. У поређењу са зимом, људи су показивали нижи ниво симптома депресије и анксиозности и усамљености, а већи ниво среће, задовољства животом и осећаја да је живот вредан труда у три друга годишња доба.

Ментално здравље је било најбоље током лета по свим параметрима. Међутим, сезона није утицала на промене посматране током дана.

У питању је била опсервациона студија, тако да се не може утврдити узрок. Када су људи одлучили да попуне своје упитнике, можда су утицали на налазе, рекли су истраживачи, додајући да нису доступне информације о циклусима спавања, географској ширини или времену, што такође може да утиче на резултате.

Али промене у менталном здрављу и благостању током дана могу се објаснити физиолошким променама повезаним са циркадијалним ритмом, указују истраживачи.

„На пример, кортизол (хормон који регулише расположење, мотивацију и страх) достиже врхунац убрзо након буђења и достиже најниже нивое пред спавање", објашњава се у објављеној студији.

Међутим, додаје се и да разлике између радних дана и викенда могу бити вођене стварима као што је редослед дневних активности, које ће се вероватно разликовати између викенда и радних дана.

„Наши налази указују да су у просеку ментално здравље и благостање људи бољи ујутро, а најгоре у поноћ. Извукли смо велики узорак поновљених истраживања – скоро милион одговора на анкету од 49.000 учесника током две године,“ наводи др Феифеи Бију, са одељења за бихејвиоралне науке УКЛ-а.

„Међутим, на овај образац је могао да се одрази и тренутак када су људи попуњавали анкету, а не директан ефекат доба дана. На пример, вероватније је да ће они који се већ осећају боље ујутру попуњавати анкету у то време“, напомиње Бију.

„Иако су ови налази интригантни, морају бити поновљени и у другим студијама које у потпуности објашњавају ову потенцијалну пристрасност. Ако се потврди, ово би могло имати важне практичне импликације. Истраживачи који истражују ментално здравље и добробит људи треба да узму у обзир доба дана да би тумачили људске реакције.“

„Службе за подршку менталном здрављу могу размотрити прилагођавање ресурса како би одговарале променљивим потребама током дана – на пример, давање приоритета доступности касно у ноћ“, предлаже др Феифеи Бију.