Стан у наследство – може! Љубимац – не може! Могу ли животиње бити поклони, играчке и ствар аманета

Све чешће на улици завршавају и малиное, ротвајлери, стафорди, нажалост, и мачке. Кики има четири године, чипован је и некада је имао власника. Када је постао велика обавеза, најбољи пријатељ га је избацио на улицу негде у Борчи, са које га је склонила, и медицински збринула Ветерина Београд. У питању је пас расе шиба ину, а преко огласа може да се купи за 200 до 800 евра.

Пули, женка мађарског овчарског пса, има тек годину и по дана, а већ је искусила живот на улици.

Штене пулина продаје се за 50 евра и најчешће их узимају у Војводини. Док их не удоме, бригу о њима воде заштитари.

Није реткост да због болести или смртног случаја, о кућном љубимцу нема ко да брине, па је једино решење да се избаци на улицу, најчешће далеко од дома у коме је живео.

Пре него што донесете одлуку да купите пса, имајте на уму да ћете морати о њему да бринете наредних 10 до 15 година, као о члану породице. Пас није играчка.

„Нова година је кад се свечано заклињемо да ћемо бити бољи људи, све док нас живот већ другог јануара, не подсети ко смо заиста”. То су речи Бранислава Нушића.

Не постоји статистика о томе колико тачно животиња буде напуштено после празника, али велики број уличних паса и мачака довољно говори.

Гост Београдске хронике, ветеринар Владимир Терзин, каже да животиња не може бити поклон: „Ако заиста некоме желите да поклоните животињу за рођендан, Нову годину или неки празник, морате ту особу да питате. И да је испитате о томе да ли је уопште спремна да се прихвати такве обавезе“.

„Једна ствар је, ако могу да кажем постала модерна, а то је да ћете врло лако прихватити некретнину након некога ко је умро, али нећете прихватити његовог кућног љубимца, па ћете да га избаците напоље. У својој ординацији сам већ имао двоје старијих власника који су своје кућне љубимце завештали, фактички тестаментом – да неко ко узима неретнину, мора да се брине и о том кућном љубимцу“, испричао је Терзин.

Нису сви за љубимца

Терзин је указао и на анализе рађене у Европској унији, према којима је просечни животни век пса на улици између 5,5, и шест година.

Додаје да љубимци који су изненада из стана избачени на улицу, не могу да се снађу, и да врло брзо угину или страдају у саобраћају, јер нису навикнути на такво окружење.

Стање није много боље ни за животиње које су се на асфалту – родиле: од паса или мачака рођенх на улици, чак 92, 93 процента не доживи годину дана.

Ветеринар Терзин је објаснио какви проблеми се јављају приликом удомљавања животиња и уопте узимања кућног љубимца: „У многим земљама ЕУ имате такозвани услов или некакву дозволу да бисте могли да узмете кућног љубимца. Пре тога, морате да прођете неку школу и неко мало пропитивање о томе шта бисте и како, у којим условима би тај љубимац живео, шта од њега хоћете, шта тражите…“.

Гост Београдске хронике нада се да ће таква пракса брзо заживети и код нас јер једноставно – нису сви за љубимца.