Новогодишње јутро је близу, али Италијани чекају Бефану да им донесе поклоне

Божићна славља се у Италији завршавају званично шестог јануара, Епифанијом (Богојављањем).

У италијанској традицији и обичајима је симбол овог великог хришћанског празника Бефана.

Стара, добра вештица Бефана представљена је као једна старија жена са грбом и великим носом, као из бајки. Она путује на метли обучена у поцепану одећу, а гарава је пошто улази у куће кроз оџаке и камине.

У ноћи између петог и шестог јануара спушта кроз оџак и оставља поклоне деци уколико су били добри док оној деци која су била несташна или безобразна оставља угаљ (заправо се ради о слаткишима који личе на угаљ).

Бефана која по свему подсећа на вештицу део је италијанске традиције која се подудара са доласком Ре Мађија тј. мудраца у пећину у Витлејему који доноси злато, миро и тамјан као поклоне. Епифанија (Богојављање) означава крај периода божићних празника.

Деда Мраз, Свети Никола, Света Луција и Бефана – ко доноси поклоне најмлађима

Током божићних празника деца су та која највише очекују моменат отварања поклона. Изглед Деда Мраза са дугом белом брадом и великим стомаком потиче од легенде о Светом Николи, који је познат као заштитник деце.

Легенда каже да је овај светац вратио у живот троје деце које је убио један домаћин. У неким деловима северне Италије деца добијају поклоне шестог децембра када се и слави празник Светог Николе по грегоријанском календару.

У градовима Бергамо и Верона, деца жељно ишчекују 13. децембар када се слави Света Луција. Наиме они јој пишу писмо недељу дана пре њеног празника тврдећи да су били добри целе године и тражећи поклоне.

У ноћи између 12 и 13. децембра традиција је да најмлађи спреме посуду са брашном за магаренце, шољицу кафе за Свету Луцију, мало хлеба за њеног кочијаша као и тањир са кексом, вино, слаткиш тороне и воће. Ујутру када се пробуде најмлађи поред поклона налазе и воће.

Ипак Деда Мраз је тај који доноси највише поклона деци у Италији која са нестрпљењем чекају поноћ на Бадње вече не би ли одмах отворила поклоне које им је Деда Мраз оставио испод јелке. Деда Мраз са руменим образима, мало повећим стомаком, дугом белом брадом, округлим наочарима и у црвено-белом оделу који се креће захваљујући ирвасима у том издању је настао тридесетих година.

Бефана, коју ће Италијани прославити следећег понедељка, 6. јануара, можда је строжа од свих али и она никада не оставља децу празних руку.

Божићни празници за најмлађе у Италији значе мноштво поклона за које одрасли троше много новца јер не желе да разочарају најмлађе који за сваки од празника који се прослављају у божићном периоду очекују поклон.

Традиција дугог божићног периода

Божић који се по католичком календару прославља 25. децембра најважнији је празник у Италији који славе и они који себе не дефинишу "посебно религиознима". И мада у последње време изгледа више као трка за поклонима испод јелке, читав период око Божића, почевши од Бадње вечери па до празника Епифаније, посвећен је празничном расположењу, трпезама, обичајима, традицијом и поклонима.

И мада је Божић по грегоријанском календару прошао, Италијани не престају са слављем.

Сваки регион има своје обичаје и док некима поклоне доноси Деда Мраз, неки су пак везани за Свету Луцију.

Но, који се то све празници славе у овој земљи од средине децембра па до шестог јануара? 

Три дана божићног славља – 24, 25. и 26. децембар

Празник у коме католички хришћани славе рођење Исуса Христа пада 25. децембра. Поред традиционалне јелке, Италијани велику пажњу посвећују божићним јаслицама које многи од њих праве сами док их многи купују већ готове.

Становници Напуља су познати по божићним јаслицама а у Вија Сан Грегорио Армену начичкане су занатске радње у којима их је могуће видети и купити од најтрадиционалнијих до најмодернијих.

Најједноставније јаслице приказују Марију, Ђузепа и бебу Исуса док оне комплетније имају и пастире, планине, овце, занатске радње, магарца и вола. Ре Мађи (мудраци) се додају за време Епифаније, а беба Исус 25. децембра.

Постоји неколико јаслица, напуљске су најпознатије, затим оне из Болоње, из региона Марке и из Ђенове. Једна врста позоришне представе представља "Живе јаслице" где уместо фигура стоје глумци.

Бадње вече, 24. децембра у највећем броју породица се спрема обилна вечера са специјалитетима на бази рибе. И док многи у поноћ певају божићне песме у сопственим становима, други одлазе на божићну молитву у цркву да би се након тога нашли на централном тргу не би ли разменили честитке.

На сам дан Божића 25. децембра поред отварања поклона, припрема се божићни ручак који уједињује читаву породицу. Наиме у Италији постоји изрека која каже: "Божић славиш са својима, а Ускрс с ким желиш."

Свети Стефан 26. децембра слави се од 1949. године, кад је постао нерадан. Тог дана се једе све оно што је остало од претходних дана и породице се поново окупљају.

Откуд украсне кугле на јелци

Поред божићних јаслица ту је свакако и јелка која се углавном кити 8. децембра на дан безгрешног зачећа. И мада се све чешће јелке ките и раније као што се и супермеркати пуне божићним понудама још у новембру, традиција налаже да се јелка кити 8. децембра. То је моменат окупљања читаве породице у коме сваки члан даје свој допринос у кићењу.

Откуд украсне кугле на јелци? По легенди, један сиромашни жонглер тужан је лутао улицама Витлејема пошто није имао ништа што би могао да поклони тек рођеном Исусу. Из тог разлога је извео своју тачку са малим шареним лоптама и успео да измами осмех беби Исусу. Још један традиционални украс за италијанске јелке је и кугла.

Многе италијанске породице спремају и Адвентски календар. Ради се о 24 џепа или кутијице који означавају колико дана је остало до Божића од 1. децембра. У сваки џеп се стави један мали поклон за децу, бомбоне или чоколадице.

Божићне пијаце

Широм Италије, где год да одете, у централним деловима градова налазе се божићне пијаце са традиционалним деликатесима из тих региона. Најпознатији су они у Болцану који имају немачко порекло и звали су се Пијаце Светог Николе јер су организовани баш од тог дана када се слави светац.

Око 1500. године постојале су Пијаце бебе Исуса док се данас називају Адвентским пијацама јер би се завршавале са 25. децембром тј. Божићем. Данас, с обзиром на то да трају до шестог јануара зову се једноставно божићним пијацама.

Током божићних празника, након обилних ручкова и вечера Италијани обично играју карте или друштвене игре попут томболе. Традиција је много и разликују се од региона до региона па и од породице до породице. У току овог периода најмлађи откривају традицију и упознају се са овим важним празницима не би ли остали живи и у будућности.

Дочек Нове године, 31. децембра је вече када се у Италији не добијају поклони. Самопослуге су већ пуне лутки Бефана на метли чије су сукње пуне поклона док неки 6. јануара поклањају и божићну чарапу пуну слаткиша.

А деца са нестрпљењем очекују те нове дарове.