Комбинована терапија против ноћних мора и вриштања у сну укључује акорд Ц69
Користећи неинвазивне технике за манипулисање нашим емоцијама, могуће је смањити ужасе који нас муче током снoва, и који нас терају да некада вриштимо ноћу.
Студија спроведена на 36 пацијената којима је дијагностикован поремећај ноћних мора показала је да је комбинација две једноставне терапије смањила учесталост њихових проблема.
Научници су позвали волонтере да своје најчешће ноћне море препишу али тако да их измене и имају срећан крај. Такође, научници су им, док су спавали, пуштали тиху музику која је пре тога била повезана са пријатним искуствима.
„Постоји веза између емоција које се доживљавају у сновима и нашег емоционалног благостања“, објаснио је психијатар Лампрос Перогамврос са Универзитетских болница у Женеви и Универзитета у Женеви у Швајцарској.
„На основу тог запажања имали смо идеју да бисмо могли да помогнемо људима тако што ћемо манипулисати емоцијама у њиховим сновима. У овој студији показујемо да можемо да смањимо број емоционално веома јаких и веома негативних снова код пацијената који пате од ноћних мора”, додао је.
Многи људи пате од ноћних мора, које нису тек обичан низ неколико случајних непријатних снова. Ноћне море су такође повезане са лошим сном, што је опет повезано са читавим низом других здравствених проблема.
Лош сан такође може повећати анксиозност, што води у зачарани круг несанице…
Недавне студије су показале да су ноћне море и поремећаји спавања забележили пораст током глобалне пандемије коронавируса.
С обзиром на то да заправо не разумемо зашто, па чак ни како, наш мозак ствара снове док спавамо, лечење хроничних ноћних мора је прави изазов.
Једна неинвазивна метода је терапија са сликама (ИРТ). Пацијенти преписују своје најмучније и најчешће ноћне море али им снишљају срећан крај. Затим причају себи ту написану причу, покушавајући да „пребришу” ноћну мору.
Та метода може смањити учесталост и тежину ноћних мора, али пракса је показала да третман није ефикасан за све пацијенте.
Научници су још 2010. открили да звуци, које људи често повезују са одређеним стимулусом, и који се пуштају пацијентима док спавају, помажу у јачању памћења тог стимулуса (нечег позитивног, лепог). Овај феномен је назван – циљана реактивација памћења (ТМР), а Перогамврос и колеге су желели да сазнају да ли би могао да побољша ефикасност терапије са сликама и писањем.
Дневник снова
Након што су учесници студије две недеље попуњавали дневник снова и квалитета спавања, сви волонтери су имали једну ИРТ сесију. У том тренутку, половина групе је већ била прошла ТМР сесију, стварајући везу између позитивне верзије њихових ноћних мора и одређеног звука.
Друга половина учесника је служила као контролна група. Они су имали терапију писањем али не и излагање позитивним звуцима.
Припадници обе групе су носили слушалице током спавања и њима је пуштан звук – акорд за клавир Ц69 – сваких 10 секунди током РЕМ фазе спавања, када је и највероватније да се јављају ноћне море.
Стање припадника две групе су процењене после две недеље додатних уноса у дневник, а затим поново након три месеца – без икаквог третмана.
На почетку студије, контролна група је имала у просеку 2,58 ноћних мора недељно, а ТМР група је имала у просеку 2,94 недељне ноћне море. До краја студије, контролна група је пала на 1,02 недељне ноћне море, док је ТМР група пала на само 0,19. Још више обећавајуће, ТМР група је пријавила пораст пријатних снова.
Током тромесечног праћења (периода без икакве терапије) ноћне море су благо порасле у обе групе, на 1,48 односно 0,33 недељно. Међутим, то је и даље импресивно смањење учесталости ноћних мора, рекли су истраживачи, сугеришући да коришћење ТМР-а уз подршку ИРТ резултира ефикаснијим третманом.
„За нас, истраживаче и клиничаре, ови налази су веома обећавајући и за проучавање емоционалне обраде током спавања и за развој нових терапија”, рекао је Перогамврос.
Истраживање тима објављено је у Current Biology.
Коментари