Читај ми!

Друштвене мреже као брачно саветовалиште и место за упознавање

Данас све више људи љубав тражи тамо где проводи и највише времена – онлајн. Управо ту и дели оно кроз шта са партнером пролази, а како то утиче на везу за РТС говоре Андреа Зјачић и Данијел Радивојевић, који на Тиктоку деле видео-снимке о својим пријатним и непријатним тренуцима, и психотерапеут Небојша Савић.

Гости Јутарњег програма Андреа Зјачић и Данијел Радивојевић упознали су се уживо, на послу, а онда су поједине призоре из свакодневног живота своје везе поделили на друштвеним мрежама. Признају да њихова веза не изгледа баш онако како објављују на мрежама, али пошто су видели да публика радо прати њихове клипове, то их је подстакло да наставе и снимају чешће.

Испоставило се да већину пратилаца на друштвеним мрежама занима да ли ће се ускоро верити. Психотерапеут Небојша Савић напомиње да таква врста коментара може да се доживи као притисак на везу, у зависности од тога колико допуштамо људима да залазе у нашу приватност и интиму.

„Наравно да људи који снимају овакве ствари желе да то буде гледано и привлаче људе из различитих мотива и различитим стварима, али генерално, увек треба имати неку здраву границу и правити разлику између реалног живота и онога што се дешава на друштвеним мрежама“, додаје Савић.

Идеализована слика стварности

Андреа и Данијел у својим објавама на друштвеним мрежама говоре и о реалним изазовима у вези и пркосе уобичајеном тренду где су сви парови срећни, насмејани и путују по свету.

Психотерапеут напомиње да су рађена психолошка истраживања о томе како реагујемо када видимо све те људе у објавама на друштвеним мрежама како се лепо проводе.

Ми онда имамо утисак као да нешто пропуштамо. Чак постоји у психологији један израз који ми користимо, то је страх од пропуштања, fear of missing out. То значи да ето, ми сад овде губимо време, а неко тамо се добро проводи. Једноставно мислимо да се прави живот дешава на неком другом месту“, објашњава Савић.

Међутим, додаје да је његово терапеутско искуство када су у питању друштвене мреже у контексту брака и породице, негативно у сасвим другачијем смислу, односно да до сукоба долази због претеране употребе друштвених мрежа и запостављања партнера и неквалитетне комуникације.

Што је парадокс, зато што ми користимо телефон који је у ствари средство комуникације, а онда нас тај телефон уместо да нас спаја у ствари раздваја. И онда, наравно, друштвене мреже нам више него икад пре омогућавају увид у туђе животе, па онда имамо пуно случајева и примера из праксе где се паралелне везе људи који су у браку започињу на друштвеним мрежама, па се онда развијају и прелазе у неке емотивне и сексуалне везе. Тако да у контексту брака и породице, ми то углавном посматрамо из неког негативног контекста“, истиче психотерапеут.

Шта није за објаву на друштвеним мрежама

Сви ми природно желимо да се прикажемо у бољем светлу, а друштвене мреже нам то олакшавају. Добро је да на мрежама приказујемо реалан живот и добро је да партнерски однос прикажемо какав је у стварности, али са неком здравом границом, јер неке ствари ипак треба да остану унутар четири зида и унутар једне везе, напомиње психотерапеут.

Андреа и Данијел су проговорили и о једној од ствари о којој се обично нерадо говори, а то је љубомора. О љубомори нешто више говори Андреа која признаје да је код ње она нешто израженија, али психотерапеут упозорава да је љубомора врло „клизав терен“.

У некој благој мери је чак и добродошла, јер љубомора ипак у себи има тај корен речи љубав. Наравно, ако прелази у неки патолошки облик, онда то може да уништи једну везу. Али је та линија између шта је дозвољено и пожељно, и шта већ прелази у неки притисак, врло нестабилна и тешко ју је одредити“, додаје гост Јутарњег програма.

И у психологији постоје различите теорије о томе како љубомора настаје. Да ли је последица срединских утицаја, а има теорија и да је наследна, Углавном се тумачи као производ личне несигурности, али је чињеница да на љубомору утиче више фактора.

„Лепо је да се шалимо на такве и озбиљне теме, јер хумор је важан део једног односа. Тако да људи који су у стању да се смеју, поготово када им је тешко, и на сопствени рачун, то је заиста добар знак да један однос може да има једну здраву и лепу будућност“, наглашава Небојша Савић.

Онлајн упознавање

Андреа и Данијел тврде да коментари које добијају испод својих објава на друштвеним мрежама не утичу на њихову везу. Кажу да воле да прочитају коментаре, да виде какав одјек имају у јавности, али да то ни у ком погледу не утиче на њихов однос.

Андреа открива и да је мислила да никада неће наћи дечка, јер буквално није знала где би уопште могла да га сретне, што је велики проблем већине младих данас и многи то покушавају да ураде преко друштвених мрежа.

Осим свих предострожности које треба имати у виду, психотерапеут напомиње да не би требало да формирамо комплетно мишљење о некоме само на основу профила и контакта преко друштвених мрежа. То може бити добар начин да некога упознамо, али да коначни суд ипак треба да донесемо у живом сусрету и да будемо свесни да ће то захтевати одређено време.

петак, 24. мај 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије