ВИ у рукама сајбер-криминалаца – имитатори познатих брендова харају друштвеним мрежама

Истраживање које је спровео "Касперски" у Србији и још 11 земаља широм света, открива да су сајбер-криминалци који користе вештачку интелигенцију постали толико вешти у реплицирању идентитета брендова, да корисници више не могу да разликују легитимну од лажне комуникације.

Имена која се користе нису непозната ни опскурна. То су брендови којима људи већ верују.

"Видео сам рекламу за сајт на Фејсбуку за "Jellycats", изгледало је добро. Отишао сам да купим нешто са сајта. Моја банка је зауставила плаћање, био је то лажни сајт”, навео је испитаник из Велике Британије.

Не ради се само о трговцима. Испитаник из Шпаније описао је да је на Воцапу (WhatsApp) добио поруку која је наизглед стизала од организације Лекари без граница (Médecins Sans Frontières), хуманитарне организације. Кликнуо је на линк и преваранти су прикупили његове банкарске податке.

Иста тактика која се користи за лажно представљање банака и достављачких компанија, примењује се и за лажно представљање телеком провајдера, стриминг сервиса и послодаваца.

У Србији лажни брендови међу три најчешће преваре

Имитирање брендова сада је међу три најчешћа типа превара на комуникационим платформама широм света, што потврђују и резултати истраживања из Србије (33,2 одсто).

Истраживање показује да 38,4 одсто превара у Србији почиње на Воцапу, затим следе преваре путем Фејсбука (32 одсто) и СМС-а/iMessage-a (27,2 одсто).

Више од четвртине жртава наводи да су преварене три или више пута.

"Стално су ме терали да дам још и још новца како бих добио исплату. Осећао сам се преварено, тужно, љутито и беспомоћно”, рекао је испитаник из Србије.

Превенција и едукација

Од кључног је значаја то што се ове преваре одвијају управо путем канала на које се брендови и потрошачи највише ослањају.

"Компаније морају да превазиђу реаговање на појединачне инциденте и усредсреде се на превенцију, кроз снажније могућности детекције, јасније праксе комуникације и континуирану едукацију корисника", рекао је Драган Давидовић, генерални директор компаније "Касперски" за Западни Балкан.

Истраживање је потврдило шири тренд, у којем развој технологије значи и све већу могућност за њену злоупотребу.