Опасан технолошки ослонац на САД – може ли Америка да „искључи" Европску унију

Европска унија функционише на „Мајкрософтовим” системима, Америка би могла да нас искључи у року од једног сата, упозорила је недавно посланица Европског парламента Аура Сала. Иако је порука превише драматична, слични позиви за технолошко осамостаљење од Сједињених Држава све су учесталији, поготово у светлу непредвидивих потеза Вашингтона.

Александар Линц Ђорђевић, директор у Data Science Conference каже да је проблем са Европом што се тотално технолошки подредила Америци.

„Немамо ниједног хајперскејлера нашег, значи особе које може да чува податке, да ради обраду података на великом нивоу, масовном и брзом нивоу. Тако да користимо америчке компаније због тога. Зашто користимо? Зато што њихова технологија заиста јесте најнапреднија", сматра Линц Ђорђевић.

Међутим, није у питању само развој. Проблем је и што се подаци на територији Европе налазе у дата центрима чији су власници корпорације из Сједињених Држава. Споран је и амерички закон о приступу тим подацима.

„Оно што заправо америчка држава има право, она може екстериторијално да тражи од америчких компанија да јој доставе податке. Шта то значи? То значи да ако Амазон има своје сервере у Немачкој, она може да тражи од Амазона да јој достави, достави преко Cloud Act-а да јој достави те податке", објашњава Линц Ђорђевић.

Везе високе технологије и високе политике

Да висока политика и висока технологија иду руку под руку, одавно није тајна.

Милош Вукелић, научни сарадник ФПН-а у Београду наводи сведочење првог човека „Мете" и оснивача Фејсбука.

„У пракси то даље значи, рецимо, имали смо сведочење Марка Закерберга у поткасту код Џоа Рогана, рекао је да нема технологије у САД која није на неки начин повезана са америчким безбедносним структурама и да увек подразумевамо, чак и када користимо ове најсигурније апликације попут, попут Whats App-а или Сигнала за дописивање, који би требало да имају ту додатну заштиту енкрипције, да подразумевамо да заправо ултимативно САД безбедносни системи имају приступ тим системима", навео је Вукелић.

Једна кључна препрека пред ЕУ

Пред Европском унијом су бројне препреке. Кључна је, међутим, финансијска моћ, која је у Америци и Кини концентрисана, док је Европа разједињена.

Милош Вукелић објашњава да ЕУ нема ризични, полуризични капитал који је на једном месту, који може да се уложи, који је неопходан за ту врсту скока, који Сједињене Америчке Државе све време заправо имају.

„Имају тај капитал и он је концентрисан на америчким берзама и велики део новца лако се прелије у Сједињене Америчке Државе из целог света који се опет инвестира у ове компаније које имају брзи раст и тако даље. У Европи имате дезинтегрисано тржиште капитала, што је онако мало парадоксално будући да причамо о јединственом европском тржишту", истакао је Вукелић.

Највећа замерка Европској унији

У свету технологије важи да „Америка иновира, Кина копира, а Европа регулише". Превише прописа и бирократије - то је највећа замерка коју Европској унији упућују бизнисмени, а све чешће и политичари.

Александар Линц Ђорђевић сматра да Америка има много више иновација него што Европа може и да замисли, а да Америка не може да замисли тај ниво регулације које је Европа спремна да донесе".

„Мислим да је јако битно да негде у будућности, и то што можда јесте био на један другачији начин позив за то, да се заиста на неки начин са те стране Европа окрене да креира мало и своја решења, а не само да купује од других зато што креирање решења ствара једну тотално нову лепезу могућности", рекао је Линц Ђорђевић.

ЕУ не седи скрштених руку

Европска унија и државе чланице ипак не седе скрштених руку. Усвојен је низ закона и одлука који постављају правила игре за дигитално тржиште, заштиту података и изградњу домаће инфраструктуре.

Осим тога, у Холандији се налази АСМЛ, кључна фабрика у ланцу производње најнапреднијих чипова, једина таква у свету.

Дигитални суверенитет постао је приоритет и у Србији. Инсталирају се нови суперкомпјутери, најављена је изградња нових дата центара, као и развој домаћег модела вештачке интелигенције.