Од сервера до суверенитета: чување података као стратешко питање

Огромне количине информација које настају сваког секунда, од пословних система и финансијских трансакција до здравствених картона и државних регистара, захтевају инфраструктуру која није само велика, већ и „паметна“. Класични системи за складиштење података (storage) више нису довољни. Данас се од њих очекује да сами препознају ризике, оптимизују перформансе и предвиде кварове пре него што се они догоде.

Управо ту ИБМ види будућност – у аутономним системима за складиштење података. Реч је о инфраструктури која користи вештачку интелигенцију за управљање сопственим ресурсима: аутоматски распоређује податке, убрзава приступ најважнијим информацијама, смањује потрошњу енергије и препознаје безбедносне претње у реалном времену.

Док вештачка интелигенција убрзава развој дигиталне инфраструктуре, питање складиштења података постаје једнако важно као и сама обрада информација.

Ендру Волс из ИБМ-а упозорава да дата центри више немају луксуз простора, енергије, ни времена за спор опоравак система. Како каже, будућност припада аутономним storage системима који сами управљају подацима, штеде енергију и препознају претње пре него што дође до инцидента.

„'Storage' више није само место где чувате податке. Он постаје активна линија одбране пословања и државе. Ко чува податке, чува систем“, поручује Волс.

Међутим, иза сваког модерног storage система стоји и глобални ланац снабдевања који постаје све нестабилнији. Напредни чипови, меморијски модули, ретки метали, хелијум за производњу полупроводника, али и сама логистика транспорта – све то директно утиче на цену и доступност инфраструктуре.

Кризе попут сукоба на Блиском истоку, притисака у Тајванском мореузу или поремећаја у Ормуском мореузу не утичу само на енергенте, већ и на производњу компоненти кључних за дата центре.

Када поскупи енергија, поскупљује и рад дата центара; када касне чипови, одлаже се ширење cloud инфраструктуре, када се поремете транспортни правци, расте цена целог дигиталног система. Зато storage данас није само технолошко, већ и геополитичко питање.

Посебан фокус ставља се на такозвану data resiliency – способност система да преживи напад, квар или катастрофу и да се брзо врати у функцију. У ери ransomware напада, питање више није да ли ће систем бити нападнут, већ колико брзо може да се опорави. Зато се модерни storage више не посматра као место за чување фајлова, већ као активна линија одбране пословања.

ИБМ у својим новим решењима развија концепт immutable storage – података који, једном уписани, не могу бити измењени или обрисани без посебних безбедносних процедура.

У пракси, то значи да чак и у случају успешног напада, компанија задржава „чисту” копију кључних информација и могућност брзог опоравка. У комбинацији са АИ анализом понашања система, оваква решења омогућавају да се аномалије открију пре него што постану инцидент.

Док се глобална трка за вештачком интелигенцијом убрзава, ИБМ део своје најнапредније АИ инфраструктуре доводи и у Србију. Фокус је на Државном дата центру у Крагујевцу, који постаје место где ће домаћа привреда и партнери моћи да развијају и тестирају сопствене АИ моделе. Како истиче директор продаје ИБМ-а у Србији, Горан Биочанин, циљ је да се глобална стратегија компаније пренесе и на домаће тржиште.

„Оно што је била глобална стратегија ИБМ-а желели смо да учинимо доступним и у Србији. У сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, за месец дана биће доступна Fusion инфраструктура са Watson X платформом у дата центру у Крагујевцу, за све партнере и привреду који желе да раде са нама на развоју нових АИ модела, да испробају OpenShift и Red Hat оптимизацију“, рекао је Биочанин.