ДИДС 2026: „Нови хоризонти“ – Да ли су ваши домени спремни за свет којим управља вештачка интелигенција

Конференција је почела свечаном церемонијом отварања која је увела присутне у теме које ће дефинисати наредне године пословања на мрежи.

Прво предавање под називом Откључајте нове могућности уз сопствени део интернета – Да ли сте спремни за нови gTLD програм: рунду 2026? одржала је Марика Конингс, потпредседница организације ICANN. Она је детаљно представила могућности које доноси нова рунда апликација за генеричке домене највишег нивоа планирана за 30. април 2026. године.

Конингс је истакла да прилика за креирање сопственог доменског простора омогућава организацијама да створе дигитално окружење које у потпуности одговара њиховој култури и потребама корисника, што представља следећи корак у еволуцији интернет присуства.

Након глобалне перспективе уследила је динамична дискусија Дебатa .COM vs .RS у којој су учествовали Младен Савић из компаније "True-False hosting" и Зоран Бухавац из "Gama Electronics". Овај „сценски дуел“ супротставио је аргументе о томе који од ових домена боље доприноси изградњи поверења и јачању бренда. Закључено је да избор домена више није пуко техничко питање већ кључна одлука за развој дигиталног идентитета где национални домени често пружају виши степен сигурности на локалном тржишту док генерички домени остају стандард за глобално позиционирање.

Централни догађај конференције била је панел дискусија под називом Паметно пословање, паметнији домени: Следећи талас дигиталних брендова којом је модерирао Душан Симић. Један од учесника, Чаба Бодор, генерални директор мађарског .hu регистра, нагласио је да су национални домени од пресудне важности у ери вештачке интелигенције јер директно повећавају ниво поверења код корисника који су све чешће мета онлајн превара.

Важан правни аспект дигиталног присуства образложио је током панела др Душан Поповић, професор права интелектуалне својине, који је нагласио неопходност интегрисаног приступа заштити бренда. Поповић је истакао да је од суштинске важности да предузећа у истом тренутку када региструју домен изврше и регистрацију жига како би се избегли било какви будући правни проблеми или злоупотребе имена на интернету.

Кристијан Хансен из данског националног регистра надовезао се на причу о безбедности и видљивости истичући да AI претраживачи виде локалне домене као веродостојније изворе информација. „AI претраживачи и даље гледају домене из локалне земље као примарни извор информација. На тај начин, то је заправо једини пут ако желите да осигурате своје место. Тренутно, а радио сам доста истраживања на Џеминију, он признаје да ће, ако поставите питање на свом језику, прво тражити локалне домене“, истакао је Хансен.

Након паузе Мирослав Жеравчић из РНИДС је представио резултате истраживања под називом Употреба интернет домена у домаћим предузећима са више регистрованих домена. Истраживање на узорку од преко 300 компанија показује да 14,93 одсто фирми у Србији поседује два или више домена. Домен .rs је главни избор за 82 одсто предузећа која послују на домаћем тржишту. Тачно 50 одсто фирми користи домен истовремено за веб-сајт и пословну пошту. Око 42 одсто ових предузећа послује дуже од 20 година, док 47 одсто чине мали бизниси до 10 запослених. Сектор услуга води са 39 одсто удела. Број регистрованих .rs домена достигао је 158.000 у децембру 2025. године. 

Жеравчић је резултате коментарисао наглашавајући начин на који домаће фирме управљају својим адресама на мрежи. „Један од резултата који се издваја је да 14,93 одсто компанија у Србији има више од једног интернет домена, али да се ти домени у највећем броју случајева не користе за различите веб-сајтове или пројекте. Уместо тога, компаније их најчешће користе за исти веб-сајт или бренд, док се национални домен .rs најчешће користи као примарни домен компаније“, објаснио је Жеравчић.

Маја Билић из компаније „Гугл Клауд“ је у свом излагању донела увид у практичну примену технологије која из корена мења тржиште рада. Она је истакла провокативну тезу да ће људи следеће године добијати отказе зато што не користе вештачку интелигенцију у свом послу. Билић је објаснила да економске користи неће стићи до свакога уколико се не премости јаз у вештинама, јер ће чак 40 одсто радне снаге морати да се преквалификује у наредне  три године услед имплементације нових алата.

Подаци које је поделила показују да 63 одсто запослених који већ користе ове алате сматра да су постали продуктивнији, док 51 одсто радника верује у позитиван утицај технологије на њихову каријеру у наредних пет година.

„Циљ није да AI замени људе или да магично води нечије пословање. Циљ је да AI буде појачивач, односно да побољша резултате које ми можемо имати као људи”, изјавила је Билић. Према њеним речима борба против вештачке интелигенције нема смисла јер она људе чини ефикаснијим уколико се користи на прави начин.

Програм је заокружен панел дискусијом под називом Локалац на интернету коју је водила Маријана Борковић из РНИДС-а. Панелисти су кроз примере показали како дигиталне платформе стварају стваран друштвени утицај и повезују локалне заједнице. Тијана Адамов Игњатовић објаснила је важност друштвено одговорних кампања док је Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије у Београду, истакла значај донације коју је школа добила кроз овај пројекат. Милош Пешић из фондације 1% закључио је дискусију наглашавајући да је подршка младим људима у Србији од суштинског значаја за њихов развој.

Овогодишњи ДИДС је потврдио да предузећа у Србији морају активно управљати својим присуством на мрежи комбинујући снагу националних домена са паметном применом нових технологија како би осигурала дугорочну стабилност и кредибилитет.