Олово и жива улазе у земљиште и воде… Знате ли где иде ваш стари ТВ или лаптоп

Када бацимо стари телефон, покварени телевизор или рачунар, ретко помислимо где ће завршити, а баш ту почиње један од највећих савремених еколошких изазова – проблем електронског отпада.

„Електрични и електронски отпрат су уређаји који ми користимо у домаћинству, у индустрији, у привреди, свуда негде. И користимо их безбедно и нисмо угрожени од њиховог начина рада и функционисања. Међутим, проблем је када га прогласимо отпадом, када се одрекнемо, не можемо више да га користимо, питање је којим путем тад иде.

Ако иде путем редовним, да оде до сакупљача, да оде на место за сакупљање отпада а одатле својим правим путем и законом дефинисани да оде код оператора на третман отпада. То је 100 посто безбедна ситуација“, изјавио је Никола Егић, директор рециклажног центра „Божић и синови“.

Ако заврше на дивљим депонијама уместо у системима за рециклажу, опасне материје попут олова и живе могу доспети у у земљу, воду и ваздух.

„Ту је проблем зато што те опасне материје када дођу у контакт са природом, ваздухом, кишом, атмосфером се емитују, поготово оне гасовите материје и прашкасте материје, онда се разграђују и иду путем ваздуха, воде и земље, а ми то после користимо исто за производњу хране. Из уређаја који су постали отпад неопходно је да се издвоје сви материјали од којих је истин направљен“, каже Егић.

Од пластике и метала до батерија и каблова – све може поново да се искористи. Оно што недостаје је навика да то стварно и учинимо.

„Све што се сакупи третира се и квалитетно се третира. Технологија постоји, то је евидентно, свест грађана, рекао бих да постоји свест грађана на незадовољајућем нивоу. Ако је уприлично, ако има могућност да свој отпад одложи, преда га на одговарајуће место. Тренутно ситуација није баш најсјајнија у смислу ко све може и ко све мора да сакупља отпад“, рекао је саговорник РТС-а.

Једно од решења које се у Европи већ годинама примењује је принцип „старо за ново“, купите нови фрижидер, оставите стари у продавници. На тај начин отпад се одмах усмерава у легалне и безбедне токове.

„Имамо сада систем да се и трговање места за продају нових производа, другачије су организоване. Углавном се то организује преко великих шопова, преко великих ритејла где се продају разноразни материјали. По нама из Удружења рециклера, сматрамо да би ту било јако згодно да се постави сакупљач са својом адекватном опремом тако да могу да се покупе и мобилни телефони и електрични и електронски отпад и акумулатори и батерије“, каже Егић.

Електорнски отпад може да представља проблем или ресурс. Ми бирамо начин на који ћемо га третирати. Једно је свакако сигурно – правилно одлагање је најједноставнији пут до чистије средине.