Забрана друштвених мрежа за млађе од 15 година стиже и у Француску

Француска се приближава забрани приступа друштвеним мрежама за децу млађу од 15 година, што је потез који би је учинио тек другом земљом на свету која је предузела тај корак. Председник Француске Емануел Макрон жели да забрана коришћења друштвених мрежа за млађе од 15 година ступи на снагу 1. септембра.

План за забрану стиже усред све веће забринутости због утицаја апликација, укључујући Снепчет, Тик-ток, Инстаграм и Икс (некадашњи Твитер), на ментално здравље деце.

Уз подршку председника Емануела Макрона и његове странке Ренесанса, Доњи дом Француског парламента усвојио је предлог закона о забрани коришћења друштвених мрежа за одређене старосне групе.

Када ће забрана ступити на снагу?

Иако временски рок није одређен, Влада Француске септембар ове године.

„Од 1. септембра, наша деца и адолесценти ће коначно бити заштићени. Побринућу се за то“, навео је Макрон у објави на Иксу.

Предлог закона сада мора да изгласа француски Сенат, а Макронова владајућа коалиција верује да ће се то десити на седници заказаној за 16. фебруара.

Ако Сенат гласа за предлог закона, биће формиран заједнички одбор са представницима Горњег и Доњег дома Парламента како би се финализовао текст.

Које платформе ће бити забрањене?

Та одлука ће бити препуштена француском медијском органу Арком, јер сам закон не дефинише које ће платформе бити обухваћене, а које неће.

Аутор предлога закона, посланица из странке Ренесанса Лор Милер, рекла је да ће бити сличан аустралијском и да ће вероватно особама млађим од 15 година бити забрањено коришћење Снепчета, Тик-тока, Инстаграма и Икса.

Аустралија више не дозвољава деци млађој од 16 година да креирају налоге на Фејсбуку, Инстаграму, Кику, Редиту, Снепчету, Треду, Тик-току, Твичу, Иксу и Јутјубу.

Аустралијска листа забрањених платформи не укључује Discord, GitHub, Google Classroom, LEGO Play, Messenger, Pinterest, Roblox, Steam и Steam Chat, WhatsApp или YouTube Kids.

Лор Милер је такође описала планове да се осмисли дефиниција која би могла да обухвати појединачне функције на платформама друштвених медија.

WhatsApp Stories и Channels – функције популарних апликација за размену порука – могли би бити укључени, као и онлајн чет унутар платформе за игре Roblox, навела је француска посланица.

Ко ће спроводити закон?

Будући да ће Француска бити прва земља у Европској унији која ће предузети овај корак, главна тачка спотицања док закон пролази кроз Парламент је ко ће га спроводити. Власти су се коначно договориле око одговора: Брисел.

ЕУ има свеобухватна правила о друштвеним медијима, Закон о дигиталним услугама, који на папиру забрањује земљама да великим платформама уводе додатне обавезе. Након краћег „рвања“ између Француске и Европске комисије, постигнут су договор.

Француска не може наметати додатне обавезе платформама, али може да постави минималну старосну границу за приступ друштвеним мрежама. Тада ће Европска комисија морати да осигура да се правила на нивоу државе Француске поштују.

Ово је слично начину на који функционишу други делови Закона о услугама за пружање услуга (DSA), као што је илегални садржај. Шта је тачно илегални садржај одређује национални закон, а Комисија затим мора да се увери да платформе правилно процењују и ублажавају ризике од његовог ширења. Како ће тачно ЕУ осигурати да ниједно дете у Француској не приступа сајтовима није тестирано.

Кршење DSA може довести до казни које износе до шест одсто годишњег глобалног прихода платформи.

Могуће техничке препреке

Компаније у индустрији су се спориле око тога ко би требало да имплементира старосне границе које би омогућиле забрану друштвених мрежа.

Компаније у чијем су власништву платформе, укључујући „Мету“, кажу да би услуге оперативних система требало да имплементирају провере старости, док провајдери оперативних система и продавница апликација попут „Епла“ кажу супротно.

Еврпска комисија није јасно приписала одговорност ниједној страни индустрије, али је Француска протумачила смернице из Брисела као стављање терета на пружаоце услуга. Француски закон стога ставља одговорност на компаније попут Тик-тока и Инстаграма.

Какво ће тачно бити техничко решење за спровођење забране зависи од платформи, све док су испуњени захтеви за тачност и приватност.

Неки јавни субјекти су развили решења, попут француске поштанске службе "Jeprouvemonage", које платформе могу да користе. Доступна је и приватно развијена технологија.

„Држава неће наметати платформама никакво решење“, речено је новинарима из Канцеларије министра за дигиталне послове.

Да ли се ово дешава у другим европским земљама?

Француска није једина европска земља која ради на таквим ограничењима.

Дански парламент је пристао на ограничења за млађе од 15 година, иако родитељи могу да им дозволе да користе друштвене мреже ако су старији од 13 година. Данска није усвојила формални закон.

Такође, аустријски министар за дигиталне послове рекао је да се развија забрана по узору на Аустралију за млађе од 14 година.

Предлози закона пролазе кроз шпански и италијански парламент, а грчки премијер Киријакос Мицотакис је такође изразио подршку сличним плановима. Немачка разматра своје опције. Холандска влада је издала смернице у којима се наводи да деца млађа од 15 година не би требало да приступају друштвеним мрежама попут Тик-тока.

Многе од ових земаља, као и Европски парламент, кажу да желе да се нешто предузме на нивоу ЕУ.
Иако је Европска комисија потврдила да ће дозволити земљама ЕУ да саме одреде минималну старост за приступ друштвеним мрежама, она такође покушава да осмисли мере које би се примењивале у целом блоку.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен лично се занимала за ово питање и покренула формирање панела стручњака како би се утврдило да ли је забрана на нивоу ЕУ пожељна и одржива.