Европа каска у вештачкој интелигенцији

Многи угледни учесници најавили су долазак на AI Action Summit овог понедељка и уторка (10. и 11. фебруар) у Паризу.

Окупиће се шефови држава и влада, лидери међународних организација и компанија, научници, уметници и представници цивилног друштва. Самит ће бити одржан у Гран Палеу, једном од места одржавања Олимпијских игара прошле године.

Француски председник Емануел Макрон биће домаћин скупа заједно с индијским премијером Нарендром Модијем. Учествоваће и потпредседник кинеске владе Динг Суешјанг.

За потпредседника САД Џ. Д. Венса посета Паризу биће прво инострано путовање од ступања на дужност. Бела кућа потврдила је његово учешће.

Вештачка интелигенција долази с другог континента

Сектором вештачке интелигенције (АИ) тренутно доминирају америчке корпорације – а кинеске компаније их прате у корак. Француска и Европа, с друге стране, значајно заостају.

Тако ће америчка корпорација „Амазон“ ове године уложити око сто милијарди долара у инфраструктуру за вештачку интелигенцију. Потражња ИТ-клијената за ресурсима у овом сектору толико је велика да AWS, „Амазонов" одсек за клауд услуге, већ наилази на проблеме с капацитетима, рекао је директор „Амазона“ Енди Џеси. Само у прошлом тромесечју, компанија је уложила више од 25 милијарди евра у своју инфраструктуру.

Пре само неколико недеља кинески DeepSeek изазвао је буру у свету вештачке интелигенције. Велики језички модел ове компаније изгледа једнако моћно као америчка конкуренција, али је развијен знатно јефтиније и уз мање техничке ресурсе.

За разлику од ChatGPT-а, четбота америчке компаније OpenAI, DeepSeek-ов алгоритам није тајан, већ је слободно доступан (open source).

„Иако је тешко предвидети будућност DeepSeekа као компаније, чини се да су структурни ефекти прилично далекосежни“, рекао је, како преноси агенција Ројтерс, инвеститор Санџот Малхи.

Једно од кључних питања које је DeepSeek отворио јесте да ли се уопште исплати улагати милијарде долара у вештачку интелигенцију у САД.

DeepSeek је детаље о АИ моделу објавио баш на дан када је амерички председник Доналд Трамп најавио пројекат назван „Старгејт", у који OpenAI и друге технолошке компаније планирају да уложе око 500 милијарди долара за развој АИ инфраструктуре.

А Европа?

Француска такође планира сопствени АИ пројекат: у Паризу би, према званичним најавама, требало да настане највећи АИ кампус у Европи. Срце овог пројекта биће огроман центар са сопственим, снажним енергетским системом.

Планиране су инвестиције у износу „од 30 до 50 милијарди евра“, при чему ће се у финансирање укључити и Уједињени Арапски Емирати, наводи се из Јелисејске палате.

Истовремено, америчка компанија OpenAI проширује присуство у Европи. Након Лондона, Даблина, Париза, Брисела и Цириха, Минхен ће постати први немачки град с њиховом канцеларијом.

„Као земља позната по техничком знању и индустријској иновацији, није изненађење да је Немачка светски лидер у коришћењу вештачке интелигенције“, рекао је оснивач OpenAI Сем Алтман приликом посете Немачкој.

Према подацима дневног листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, Немачка је у Европи држава с највише претплатника на ChatGPT и једна од три водеће земље у свету по том питању.

Немачка се такође налази међу три водеће земље изван САД према броју пословних корисника који плаћају АИ услуге. Но најважније, Немачка има други највећи број програмера (након САД) који интегришу ChatGPT у друге апликације.

Више или мање регулације?

У САД више не постоји регулација развоја вештачке интелигенције. Председник Трамп укинуо је прописе које је увео његов претходник Џо Бајден убрзо након што је преузео дужност.

У Европи су, пак, захтеви за државну регулацију све гласнији. Пре почетка париског самита, око 100 научника из 30 земаља упозорило је да би нова технологија могла довести до „губитка контроле“ с драматичним последицама.

Уочи самита, истраживачи су представили први међународни извештај о безбедности вештачке интелигенције, на којем су сарађивали и стручњаци из УН, ЕУ и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Немачки физичар Аксел Науман, који живи и ради у Швајцарској, такође се залаже за развој етичне и одрживе вештачке интелигенције – као и за анализу њеног утицаја на иновације, транспарентност и поверење.

Европске вредности

Европа треба сопствену open source инфраструктуру, рекао је Науман за Дојче веле. Циљ је, како истиче, „показати европским компанијама и институцијама да има смисла заједнички улагати и заједно уживати плодове отвореног кода“.

Но, то захтева улагања, на пример у „прилагођавање административних процеса, прилагођавање производа, промоцију отвореног кода и саветовање политике и индустрије“.

Своју визију дигиталне будућности Европе формулише овако: „Визија мора бити да Европа суверено складишти и обрађује сопствене податке, да наш софтверски екосистем одражава наше вредности.“

У будућности се више не сме догађати да се Европа само прикључује другима и затим плаћа за лиценцна права.

Европа мора, каже Науман, „координисано преусмерити фокус на заједнички развој open source производа“.

Кључно је, међутим, једно: „За то нам је потребна инфраструктура коју тек треба изградити.“