"Мета" промене - приближавање Трампу или слобода говора

Марк Закерберг поново окреће нови лист и мења начин на који ће пословати његова компанија „Мета” – мајка фирма „Фејсбука”, „Инстаграма” и „Вотсапа”. Објаве на тим платформама више неће пролазити кроз независну проверу чињеница. Враћамо се коренима слободног изражавања, каже други по богатству човек планете.

„Дошли смо до тачке у којој је једноставно превише грешака и цензуре. Систем провере чињеница био је политички пристрасан и уништио је поверење корисника, поготово у Сједињеним Државама. Недавни избори су културна прекретница која даје приоритет слободи говора”, рекао је Марк Закерберг, власник компаније „Мета”.

Проверу чињеница у будућности ће радити заједница, односно корисници друштвених мрежа. То практично значи да ће свако моћи да упозори и дâ контекст објави коју сматра спорном. Сличан систем већ је увео Илон Маск на „Иксу”, некадашњем „Твитеру”.

„Оно што је најављено – најављено је за САД, ЕУ има много строжа правила и ту ће контрола садржаја остати, иначе су казне драконске. И у самој Америци је најављено да ће се ово клатно, које је било доста заљуљано ка либералним вредностима, вероватно вратити ка можда мало тврђим вредностима, али је велико питање да ли то заиста значи укидање сваке контроле, а то је просто немогуће“, истакао је Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а.

„То је пословна одлука срачуната да се придружи Трампу, али је и одлука да се фект-чекери уведу, била својеврсна политичка одлука срачуната да се дискредитује Трампова политичка кампања”, рекао је Владимир Вулетић, социолог.

Зато се потез технолошког могула тумачи као покушај да изглади односе са Доналдом Трампом, који се није суздржавао да оштро критикује оснивача „Фејсбука”. Додатни аргумент тој тези даје и данашња вест да је компанија „Мета” донирала милион долара за Трампову инаугурацију. Било политичка или друштвено одговорна, Закербергова одлука утицаће и на рад медија.

„Кад год се суочимо са вешћу која нам делује сензационалистички, велика је вероватноћа да је полуистина ако не и потпуна неистина и морамо бити обазриви и проверити их из других извора. Једини начин да се заштитимо од лажних вести јесте да сами научимо на који начин ћемо разликовати оне вести које су лажне од оних које су тачне”, истакао је Владимир Вулетић, социолог.

„Онима који мисле да ће сада грунути велики количина неистина и лажних вести, дезинформација, њима се чини да је ово просто пропаст света и медија, опет кажем боље је да се људи окрену традиционалним медијима који су истрпели велики зулум од стране друштвених медија, који су отели и публику и приходе. То би било боље него да се бринемо да ли 'Фејсбук' има или нема довољно добру контролу“, рекао је Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а.

Када ће Американци на „Фејсбуку” освојити више слободе у изражавању, како каже Закерберг, још се не зна. Неизвесно је и да ли ће се слична политика на друштвеним мрежама применити у још некој земљи. Оно што остаје извесно је да слободно изражавање није, нити ће бити изговор за неодговорност према изговореном или написаном.