ВИ против природе – четботу за 100 речи потребне и до три флаше воде

Компанија "OpenAI" направила је значајан напредак у области развоја вештачке интелигенције од новембра 2022. године када је представљен четбот ChatGPT-3.

Иако се око овог језичког модела заснованог на ВИ подигло много прашине због његовог наводног потенцијала да преобликује сваки аспект наших живота, он је разоткрио неколико критичних проблема, укључујући халуцинацију, то јест генерисање погрешних одговора на питања и захтеве корисника. Међутим, четботови су знатно побољшани, а примедби на погрешне одговоре све је мање.

Кршење ауторских права и даље представља огроман проблем који спречава моделе засноване на ВИ да се покажу у пуном сјају.

Ипак, и даље постоји сива зона јер закони о ауторским правима не забрањују категорички коришћење садржаја заштићеног ауторским правима за тренирање модела вештачке интелигенције.

Осим тога, полако почињу да се надвијају тамни облаци над развојем вештачке интелигенције јер нова истраживања Универзитета у Калифорнији указују на то да „четворка“, то јест модел ChatGPT-4, за генерисање 100 речи троши до три боце воде.

Прошле године говорило се о томе да „Мајкрософтов“ четбот Копајлот и ChatGPT по једном упиту троше боцу воде за хлађење, што је изазвало забринутост у вези са локалним залихама воде.

Ове не баш тако сјајне вести стижу усред све веће потражње за електричном енергијом како би се олакшали развој и напредак вештачке интелигенције.

На развој вештачке интелигенције, два технолошка гиганта, компаније „Гугл“ и „Мајкрософт“, троше више енергије него 100 земаља заједно.

Према резултатима студије Универзитета у Калифорнији, количина воде која се троши за генерисање одговора генеративних модела на упите корисника зависи од стања и близине центра за складиштење података.

Када су у питању америчке савезне државе, Тексас пријављује најнижу потрошњу воде, процењену на 235 милилитара на сваких 100 речи. С друге стране, Вашингтон троши највећу количину воде, то јест 1.408 милилитара на сваких 100 речи које генерише вештачка интелигенција.

Вода за хлађење није једини проблем ВИ

У једном извештају, објављеном прошле године, аутори тврде да "OpenAI" троши до 700.000 америчких долара дневно само да би ChatGPT наставио да ради.

Иако рад на развоју вештачке интелигенције представља основу сваке велике технолошке корпорације, он захтева огромне ресурсе и улагања.

Инвеститори су забринути због великих улагања у технологију, али изгледа да је још увек немогуће успоставити јасан пут ка профитабилности у овој категорији.

Компанија "OpenAI" недавно је била на ивици банкрота. Са пројекцијама око пет милијарди долара губитака, фирми Сема Алтмана предвиђали су крај у року од 12 месеци. Међутим, захваљујући још једној финансијској инјекцији од стране „Мајкрософта“, „Епла“ и „Енвидије“ (NVIDIA), ChatGPT би могао да добије продужетак живота. Укупна тржишна капитализација након тога прећи ће 150 милијарди долара.

Још један проблем са којим се суочава развој вештачке интелигенције је испорука чипова јер „Енвидија“ не успева да задовољи потражњу.

„Мајкрософт“ и "OpenAI" наводно су уложили до 100 милијарди долара у нови пројекат под називом „Старгејт“ (Stargate) како би се ослободили превелике зависности од најпрофитабилнијег светског произвођача чипова за потребе ВИ.

Такође, „Мајкрософт“ се недавно удружио са компанијом „Блек рок“ (BlackRock), међународном корпорацијом за управљање инвестицијама, да би прикупио 100 милијарди долара и тако обезбедио довољно енергије и проширио капацитет центара за складиштење података за своје амбициозне снове о вештачкој интелигенцији.

Осим тога, Илон Маск сматра да је свет на ивици највећег технолошког пробоја када је у питању вештачка интелигенција, али предвиђа да неће бити довољно струје да напаја такав њен напредак до 2025. године.