Светлост у спаваћој соби постепено слаби наше срце

Студија сугерише да вештачко светло током ноћних сати ремети уобичајене реакције организма на стрес, што може довести до хроничних упала. Извор светлости који допире до спаваће собе може потицати из других просторија у стану или са улице. Због тога стручњаци препоручују смањење непотребне расвете у градовима и домовима како би се заштитило кардиоваскуларно здравље.

Ноћно светло и здравље срца

Истраживачи су вештачко светло током ноћи назвали и ноћним светлосним загађењем, које је готово неизбежно у савременим урбаним срединама.

Овај рад, први те врсте, комбиновао је CT снимање мозга и PET скенирање које бележи метаболичке процесе у ћелији, како би се истражио биолошки пут који може повезати ноћну осветљеност са кардиоваскуларним ризиком.

„Знамо да фактори животне средине, попут загађења ваздуха и буке, могу довести до срчаних обољења тако што изазивају стрес који утиче на наше нерве и крвне судове. Светлосно загађење је данас уобичајена појава; међутим, не знамо много о томе како утиче на срце“, наглашава виши аутор студије, др Шејди Абохашем, предавач на Медицинском факултету Харвард у Бостону.

Сви учесници су имали исто комбиновано скенирање позитронском емисионом томографијом/компјутеризованом томографијом (ПЕТ/ЦТ). Ова студија у којој је испитивано 450 одраслих обухватила је само субјекте без срчаних обољења и без активног рака. „Ово је рутински тест снимања у нашој болници“, напомиње др Абохашем. „Коришћење обе технике снимања заједно омогућава мерење активности стреса мозга и артеријске упале у једном скенирању.“

Већа изложеност светлу – већи ризик

Људи који су током ноћних сати били изложени вештачком светлу имали су већу мождану активност, повећан ниво стреса, запаљење крвних судова и већи ризик од озбиљних срчаних проблема. Што је дуже и интензивније излагање вештачком светлу током ноћи, то је већи ризик од развоја срчаних болести.

Ризици повезани са здрављем срца били су израженији код учесника који су живели у подручјима са додатним социјалним или еколошким стресом, као што је велика саобраћајна бука.

Током десетогодишњег периода праћења, 17 одсто учесника развило је озбиљне срчане проблеме.

„Истраживања су показала линеарну везу између излагања ноћном светлу и ризика од срчаних болести: што је већа изложеност светлу током ноћи, то је већи ризик. Чак су и умерена повећања нивоа ноћног светла била повезана с већим стресом у мозгу и артеријама. Када мозак перципира стрес, активира сигнале који могу изазвати имунолошки одговор и запаљење крвних судова“, навели су истраживачи.

Стручњаци предлажу да се у градовима смањи утицај вештачког светла током ноћи – да се уличне светиљке опреме заштитним маскама и да се користе светла са сензорима за покрет. У свом дому, људи могу сами да регулишу и ограниче количину и извор светлости током ноћних сати.

Препоручује се да се у спаваћим собама смањи извор светлости и избегава употреба екрана, као што су телевизори, рачунари и мобилни уређаји.

Циркадијални ритам

Америчко удружење за срце објавило је студију о улози циркадијалног ритма у кардиометаболичком здрављу и ризику од болести. У њој се наводи да је светлосно загађење један од главних фактора који ремете унутрашње телесне часовнике, могу потиснути лучење мелатонина, одложити почетак сна и повећати ризик од кардиоваскуларних болести.

Студија има бројне предности, међу којима је употреба најсавременијих ПЕТ/ЦТ снимака за мерење можданог стреса и запаљења артерија, у комбинацији са сателитским подацима о светлости и дугорочним праћењем учесника. Ипак, истраживање има и ограничења, јер је реч о опсервационој студији, а узорак је био ограничен на део популације који је лечен у болничким комплексима.