Британски комичар Расел Бранд осуђен је за силовање једне и нападе сексуалне природе против трију жена у периоду од 1999. до 2009. године

Судија Бенатан Прекршајног суда Садарк реаговао је на одлуку пороте тако што је Раселу Бранду објаснио да, пошто је проглашен кривим за силовање, неће моћи да избегне затворску казну. Пресуда против педесет једногодишњег комичара, глумаца и, од периода пандемије, продесничарског политичког коментатора, биће изречена већ у понедељак.

Од британског Ј…ча године до силоватеља

Расел Бранд је у младости, по сопственом признању, био зависник од тешких наркотика са озбиљним проблемима са менталним здрављем. Његова манична природа и изузетна елоквенција за особу скромног образовања по британским стандардима, донела му је 2000. године улогу водитеља на тада глобално популарној музичко-забавној телевизијској станици МТВ.

Праву славу стекао је четири године касније улогом водитеља у риалити програму „Велики брат – велика уста“, који је на британском Каналу 4 емитован уз први мега риалити хит „Велики брат“.

Део јавне персоне Расела Бранда као комичара, а касније и глумца, био је његов необуздан промискуитет.
Његови јавни испади донели су Бранду титулу „Ј…ча године“, коју је у то време без пардона проглашавао најтиражнији британски таблоид Сан.

Но, оно што је било нормализовано почетком 21. века, у његовој трећој деценији нашло је судски епилог.
Увод у такав расплет, иронично, је био документарни филм „Расел Бранд: На очиглед свију“ у продукцији британског Канала 4, који га је пре две деценије претворио у мега звезду.

Критичари тог филма истицали су да су „сведочења“ наводних Брандових жртава била снимана као да су права, пошто је женама сакривен идентитет, али да су у ствари оптужбе и сећања изговарале глумице, а не стварне особе. Иако та критика стоји и не говори у суперлативу о уређивачкој политици савременог Канала 4, тај документарни филм послужио је као замајац за полицијску истрагу, која је резултовала окривљујућом пресудом.

Најубојитија тачка оптужнице, односи се на силовање обожаватељке, коју је срео 2009. године после наступа у позоришту Хамерсмит Аполо, што је најважнија локација за наступ било код комичара, који жели да себе сматра успешним у Британији. Њих двоје су прво добровољно ступили у сексуалне односе да би, три дана касније, у свом стану у северном Лондону Бранд анално напаствовао жену, која, као и остале особе, које су га оптужиле за сексуално узнемиравање или нападе, има право на доживотну анонимност одлуком Суда.

Порота је веровала њеном сведочењу у којем је истакла да ју је Бранд „повредио и озледио и да није престао“ иако му је рекла да не жели ту врсту односа. Бранд је осуђен и за сексуални напад на жену, која је 2004. или 2005. године радила у
једном лондонском радију. Комичар је пришао непознатој жени, пољубио је и стављао руке на њене груди и
задњицу.

Осуђен је и за инцидент из истог периода када је у једном бару у лондонском Сохоу пришао непознатој жени и ухватио је за груди. Проглашен је кривим и за напад пет година касније на Каналу 4 када је једној од запослених жена изненада ставио главу у крило и покушао да иницира орални секс.

Она је напад тада пријавила шефу, а суду је рекла да је била „згрожена и згађена“ Брандовим понашањем.

Политичко или етичко суђење?

Расел Бранд је пресуду саслушао мирно. Стручњаци за читање са усана су „прочитали“ да је свом адвокату рекао да је „у
реду“. Његова друга супруга Шкотланђанка Лора Галачер са којом је у браку девет
година и има две кћерке, подржавала га је присуством током целог шеснаестодневног суђења упркос позивима левице да га се одрекне.

Сам Бранд изгледао је сталожено док га је полиција спроводила у притвор до изрицања пресуде пошто му је кауција ускраћена. Његов отац реаговао је оценом да је пресуда неправедна и „поражавајућа“. Но, треба приметити да се у једној од својих књига Бранд присећао како га је отац као тинејџера водио на Тајланд и платио му време са проституткама.
Они, који подржавају Расела Бранда, сматрају суђење „покушајем естаблишмента да ућутка политичког противника“.

Истичу да сам Бранд никада није крио своју промискуитетну природу у младости, те да је у својим двема аутобиографијама детаљно и веома отворено и критично говорио о том периоду. Бранд се окренуо политичком активизму 2009. године када се противио израелској војној акцији у Појасу Газе.

Сада је већ легендаран његов интервју са прослављеним водитељем БиБиСи-ја Џеремијем Паксманом у којем је Бранд позивао на отпор естаблишменту са позиције левице. Међутим, током пандемије, некадашњи комичар окренуо је политичке ставове за сто осамдесет степени.

Био је и даље веома критичан према естаблишменту, мултинационалним и фармацеутским компанијама, али овога пута са позиције деснице.

Његов подкаст је на друштвеној мрежи Икс стекао преко једанаест, а на Јутјубу превазишао шест и по милиона следбеника. Бранд је тако постао чест и омиљен гост америчких десничарских коментатора попут Меган Кели и Такера Карлсона. Његова најновија књига, објављена у августу ове године, „Како постати хришћанин за седам дана“ дочекана је међу његовим противницима као „провидан покушај да себе представи у најбољем светлу уочи суђења“.

Ако је стварно постао хришћанин, крај судског процеса овог кишног лондонског новембра, почетак је правог искушења Расела Бранда, који од понедељка постаје становник једног од британских затвора.