Многобројне жртве Квентина Тарантина, најнеотесанијег човека Холивуда

Највећи холивудски редитељи обично остављају своје филмове да говоре о њима, али не и Квентин Тарантино, који је још откада се прославио филмом Улични пси 1992. године, непрекидно иницирао свађе и вређао друге редитеље и глумце, са истим жаром као што његови ликови машу пиштољима.

Донедавно га је то ретко мучило: Квентин је једноставно био Квентин. Али времена су се променила – и најновији изливи беса филмског ствараоца примљени су у другачијем светлу. Посебно је напад на глумца Пола Дејна, кога је оптужио да је уништио филм Пола Томаса Андерсона Биће крви, примљен као непотребно злобан.

Објашњавајући зашто филм Биће крви није уврстио на своју листу 20 најбољих филмова 21. века, Тарантино је рекао да овај филм пати од „огромне мане“: глуме Пола Дејна.

„Он је само слаб, слаб, незанимљив момак“, рекао је Тарантино Брету Истону Елису у недавном подкасту.

„Ставиш Данијела Деј-Луиса поред најслабијег мушког глумца у Холивуду? Не кажем да је пружио катастрофалну изведбу. Само кажем да на екрану он не постоји“, прецизирао је Тарантино.

Тарантино је деценијама кришио норме холивудске пристојности, али изгледа да је коначно изабрао погрешну мету.

Током протекле четири деценије, Тарантино је омаловажавао, малтретирао и повређивао осећања људи у филмској индустрији који му се ни на који начин нису замерили. Зато се многи питају – да ли је Тарантино тежак геније или само неотесани примитивац?

Неке од Тарантинових „жртава“

Џорџ Клуни

Клуни је глумио поред Тарантина у хорор-трилеру Од сумрака до свитања (за који је сценарио написао Тарантино) и режирао је једну епизоду серије Хитна помоћ. Али, према Клунијевим речима у интервјуу из 2024. године, Тарантино га је потом оцрнио у штампи.

„Дао је неки интервју где је именовао филмске звезде, и причао је о Бреду Питу и још неком, а онда је новинар питао: 'Па, шта је Џорџ?' Он је рекао: 'Он није филмска звезда.' А онда је буквално рекао нешто попут: 'Наведите ми један његов добар филм.“

Спајк Ли

Од филма Улични пси па надаље, Тарантинови сценарији су увек либерално користили реч „нигер“ (црнчуга). Многи афроамерички глумци нису били срећни што су сарађивали са њим – укључујући Самјуела Л. Џексона неколико пута и Пам Грир у филму Џеки Браун.

Али редитељ Спајк Ли је приговорио о томе назвавши то Тарантиновом расном неосетљивошћу. Прича је кулминирала објављивањем Тарантиновог филма из 2013. године, Ђангова освета, са Џејмијем Фоксом у главној улози.

„Не могу да говорим о томе јер га нећу гледати“, рекао је Ли за часопис Вајб. „Једино што могу да кажем јесте да бих увредио своје претке ако бих погледао тај филм.“

Тарантино је касније оптужио Лија да „прича све те глупости уместо да разговара са мном о томе... Напао ме је да би задржао статус 'Џесија Џексона' филма“, мислећи на активисту за грађанска права.

Дензел Вошингтон

Спајк Ли није једини истакнути Афроамериканац у Холивуду који има проблем са Тарантиновом склоношћу ка расним увредама. Било је напетости између Вашингтона и Тарантина на снимању драме Гримизна плима из 1995. године.

Редитељ Тони Скот је ангажовао Тарантина да мало „дотера“ сценарио. Тарантинове интервенције су укључивале и расни сленг, што се није допало Вошингтону – због чега је дошчп до жучне расправе на снимању.

Оливер Стоун

Стоун је сматрао да је направио један од највећих филмова у својој каријери ултранасилном сатиром из 1994. године Рођене убице, урађеном по Тарантиновом сценарију. Стога је разумљиво био узнемирен Тарантиновим тврдњама да је уништио сценарио – и општим негативним односом колеге редитеља према филму који заправо није ни погледао.

„Широм света – куд год смо ишли – пратила нас је његова критика да смо преправили сценарио. Није чак ни видео филм, али је коментарисао мене, говорио разне ствари о мојим филмовима. Било је једноставно скандалозно.“

Тарантино и даље одбија да погледа овај филм.

Дејвид Летерман

Тарантину се није допала Летерманова шала када је у свом ток-шоу питао његову тадашњу девојку, Миру Сорвино, „како можеш да се забављаш са тим лисцем“. Летерман је ово изговорио као шалу – али Тарантино није тако доживео.

Водитељ је испричао да га је Тарантино позвао наредног дана и претио да ће га претући до смрти, да ће га убити. „Како си могао то да кажеш за мене“. Летерман је закључио „тип је потпуно луд“.

Случај Полански

Када је полиција у Швајцарској 2009. притворила Романа Поланског због оптужби за слиловање малолетнице 1977. године, редитељ је имао доста бранилаца у Холивуду. Колеге редитељи Мартин Скорсезе, Дејвид Линч и Џонатан Деми, као и глумац Харисон Форд, били су међу онима који су потписали петицију којом се захтева његово пуштање на слободу.

Међутим, мало ко је отишао толико далеко у његовој одбрани као Тарантино, који је у интервјуу са радио водитељем Хауардом Стерном 2003. године тврдио да секс са тада тринаестогодишњом девојчицом „није био силовање“.

Прихватио је да је тај чин незаконит и рекао да би „претукао“ мушкарца који би имао секс са његовом тринаестогодишњом ћерком, ако би је имао. Али је додао: „Не верујем да је то силовање. Верујем да је противзаконито; не верујем да је то силовање. Не са 13 година – не за ове тринаестогодишње девојке са журки.“

Ове изјаве су годинама пролазиле испод радара – али су се поново појавиле током ере #MeToo, што је навело Тарантина да призна грешку и покаје се.

„Желим јавно да се извиним Саманти Гајмер због мојих мачоистичких изјава у емисији Хауарда Стерна, у којима сам спекулисао о њој и злочину који је почињен над њом.“

Алфред Хичкок

Редитељ филмова Прозор у двориште, Психо и Птице сматра се једним од највећих филмских стваралаца свих времена – али Тарантино има другачији став. Он тврди да Хичкок није знао како да заврши филм и да су његови „трећи чинови“ увек били ужурбани и незадовољавајући.

„Нисам Хичкоков обожавалац... Мислим да га је спутавало време у коме је радио“, рекао је овог лета у једном подкасту. Такође је назвао Хичкоков филм Френзи „ср..ем“, а Север-северозапад „веома осредњим филмом“.

Његова мајка

Тарантино тврди да његова мајка, Кони Заступил, није подржавала његове сценаристичке амбиције док је одрастао, због чега је никада није обасипао поклонима. „Касније сам јој помогао да се извуче из невоље са Пореском управом, али није добила кућу, није добила кадилак.“