Џастин Тридо и Кејти Пери вечерали заједно – може ли да успе романса између познате личности и политичара

Он једним оком прати бираче, а другим светске догађаје. Она иде са црвеног тепиха на црвени тепих између концертних турнеја или месеци проведених на филмском сету. Када се сретну, шта може да пође по злу?

Недавна двочасовна вечера Кејти Пери у ресторану у Монтреалу са Џастином Тридоом, бившим премијером Канаде, изазвала је десетине медијских извештаја, од ТМЗ-а, који је објавио снимак састанка, до Канадске радиодифузне корпорације, која је приметила да је вечерњи сусрет тет-а-тет био „добар за њихове угрожене брендове“, пише Њујорк тајмс.

Госпођа Пери и господин Тридо нису коментарисали свој сусрет. Али оптика јавног упаривања отворила је врата дискусијама о добро зацртаном путу: односу политичара и познате личности.

Постоји дуга историја таквих веза. Филмска звезда Џејн Фонда и политички активиста, који је постао посланик, Том Хејден, били су у браку 17 година. Двострука добитница Оскара Елизабет Тејлор прошетала је шести пут до олтара са сенатором Џоном В. Ворнером из Вирџиније. Тридоов отац, Пјер Тридо, имао је добро документоване везе са познатим личностима, укључујући Барбру Страјсенд и Маргот Кидер.

„Мислим да је то сигурно крајње проблематично и за политичара и за познату личност“, сматра Ребека Тукачински Форстер, ванредна професорка на Универзитету Чепмен која проучава медијску психологију, говорећи о таквим везама у начелу.

У својим недавним мемоарима, Барбра Страјсенд је посветила поглавље свом односу са старијим Тридоом. „Било је лепо бити са човеком који је имао своје светло које је било уперено у њега, тако да сам могла мало да останем у сенци“, написала је.

Описала је присуствовање гала вечери у Канади, рекавши да се „осећала помало као Џеки Кенеди док је улазила у салу под руку са овим угледним човеком, лидером своје земље“. На крају се, међутим, „помало уплашила интензитета“ везе и написала је да није заинтересована да се повуче из сопствене каријере како би се посветила улози прве даме.

Кристијан Гроуз, професор политичких наука и јавне политике на Универзитету Јужне Калифорније, напомиње да политичар који је био у романтичној вези са звездом може деловати интригантније бирачима. Поменуо је Џерија Брауна, бившег дугогодишњег гувернера Калифорније, који је имао везе са певачицом Линдом Ронштат и другим познатим личностима седамдесетих година прошлог века.

„Мислим да је то заправо некако побољшало његов имиџ као необичне и занимљиве особе на коју треба обратити пажњу на националној сцени“, наводи проф. Гроуз.

Али, додао је, ти односи могу политичарима донети и негативне поене, ако бираче наведу као да су „више заинтересовани за славу, а мање за политику“. И ти односи могу имати супротан ефекат, истиче Гроуз, у зависности од тога како их јавност прихвати.

Динамика између Линде Ронштат и Џерија Брауна укратко је истражена у документарцу из 2019. године Линда Ронштат: Звук мог гласа, који је приказао тешкоће са којима се суочавају две особе са каријерама под веома различитим рефлекторима.

„Џерију је био потребан неко ко би могао да буде пуно радно време уз њега“, рекла је Патриша Касадо, пријатељица певачице, у филму. „У тој породици не бисте могли имати две каријере.“

Године 1979, Ронштатова је наступила на добротворном концерту у Сан Дијегу како би прикупила новац за Браунову председничку кампању 1980. године, заједно са „Иглсима“ и „Чикагом“. Више од 10.000 људи уживало је у концерту, али су обожаваоци певачице третирали кандидата као уљеза. „Они који су присуствовали концерту очигледно су дошли због музике, а не због политике“, објавио је Њујорк тајмс. „Када је господин Браун пришао микрофону, мрмљање звиждања се проломило кроз салу.“

Такви односи често имају један заједнички фактор, рекли су стручњаци: политичари су мушкарци, а познате личности су жене. Иако ова неравнотежа може бити резултат броја мушкараца на функцијама у поређењу са бројем жена, могу постојати и други елементи у игри.

За неке мушкарце политичаре, веза са звездом забаве може бити слична статусном симболу или „флексибилности“, према речима Џулијет Вилијамс, професорке студија рода на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. Додала је да би одређени политичари могли покушати да искористе способност познате личности да „привуче и држи пажњу“.

Госпођа Тејлор је напоменула да је поднела бројне жртве током година које је провела са Ворнером, републиканским сенатором. Као што је поменула у интервјуу за Харперс базар из 2006. године, морала је да се облачи конзервативније него што је желела током предизборне кампање. Било је и озбиљнијих изазова.

„Не мислим да сам икада у животу била толико сама као када сам била госпођа сенаторка и не кривим свог бившег мужа“, написала је у својим мемоарима из 1987. године, Елизабет узлеће. „Никада се није претварао да је било шта друго осим човека посвећеног јавној служби, а када је та служба озбиљно почела, морала сам да се склоним у други план због његових изборних јединица.“