Упознајте другог технолошког милијардера блиског Трампу – и Тонију Блеру

Четворица од пет најбогатијих људи на свету заузимали су главна места на инаугурацији Доналда Трампа. Тајкуни из Силицијумске долине Илон Маск, Џеф Безос и Марк Закерберг седели су раме уз раме на догађају, док је Бернар Арно, француски модни магнат, био у близини, иза Барака Обаме.

Инаугурацији није присуствовао Лари Елисон, осамдесетогодишњак који заокружује топ пет најбогатијих људи на свету. Али оснивач гиганта базе података „Оракл“ је радовно присутан поред Трампа.

Елисон, чија нето вредност од 194 милијарде долара га чини четвртом најбогатијом особом на свету на Блумберговом индексу милијардера, био је у Белој кући дан након инаугурације када је Трамп најавио улагање од 500 милијарди долара у центре података вештачке интелигенције.

Тог понедељка је седео поред Руперта Мардока да би слушао како председник најављује амерички државни фонд. „Лари је један од најозбиљнијих играча било где у свету“, рекао је Трамп.

Елисон, који је такође био редован гост Мар-а-лаго ризорта док је нови председник кројио своје планове, можда је технолошки милијардер са другим највећим утицајем у Белој кући, иза Трамповог експониранијег савезника, Маска.

Као и у случају самог „Оракла“, Елисон није познато име изван Силицијумске долине. Ретко даје интервјуе и само је два пута објавио нешто на Твитеру, упркос томе што је уложио милијарду долара у Мусково преузимање Икса.

„Нећете наћи људе са којима бисте могли да разговарате о њему“ рекао је један сарадник када му се новинар Телеграфа обратио за интервју. „Не воли да се експонира у јавности."

Ипак, када се мало боље обрати пажња, Елисон се виђа скоро свуда. Имаће централну улогу у Трамповом приступу вештачкој интелигенцији, америчком медијском пејзажу и судбини Тик-тока.

Иако, за разлику од Маска, он нема формалну улогу у новој администрацији, редовно је седео на састанцима са председниковим саветницима.

Успон у Силицијумској долини

Елисон припада другој генерацији тајкуна из Силицијумске долине од данашњих најпрепознатљивијих имена. Као и Бил Гејтс и Стив Џобс, Елисон је оставио траг као технолошки предузетник седамдесетих година прошлог века.

На почетку каријере у компанији за електронику „Ампек“, радио је на пројекту базе података за ЦИА који је укључивао повезивање различитих типова компјутерских записа у оно што је постало познато као „Оракл“.

Елисон и двојица сарадника дали су отказ да би идеју претворили у посао и, након што ју је укључио у мање привлачне лабораторије за развој софтвера, касније је преименовао компанију по називу пројекта који је радио за ЦИА.

У корпоративном свету који се брзо дигитализовао, покретан „Мајкрософтовим“ рачунарима и „Интеловим“ микрочиповима, „Оракл“ је обезбедио базе података које су овим машинама омогућиле приступ и снимање података.

Концепт се показао као победнички. Експлозија података последњих деценија и потреба за њиховим складиштењем и обрадом, у комбинацији са низом амбициозних аквизиција, учинили су „Оракле“ компанијом вредном 480 милијарди долара. Елисонов удео од 41 одсто процењен је на 195 милијарди долара.

Иако можда није био у центру пажње, Елисон је наставио са низом блиставих подухвата који су скренули пажњу на њега.

Као лиценцирани пилот, једном се упустио у сукоб са владом САД јер му није било дозвољено да управља увезеним руским борбеним авионом, јер је сматран за „ватрено оружје“.

Године 1998. управљао је победничком јахтом на трци јахти од Сиднеја до Хобарта (Мардоков најстарији син, Лаклан, био је члан посаде). Године 2012. платио је 300 милиона долара за куповину 98 одсто шестог по величини острва на Хавајим.

Елисон се женио пет пута, недавно се оженио 33-годишњом Џолин Жу. Вести о венчању су се појавиле када је Универзитет у Мичигену, где је Жу студирала, захвалио Елисону на помоћи при потписивању уговора са познатим квотербеком.

Улазак у политику

Као и већи дело Силицијумске долине, Елисон је постао све активнији у политици последњих година. Био истакнути подржавалац Била Клинтона, али је касније подржао републиканске кандидате. Зближио се са Трампом током његовог првог мандата и дозволио је да се његово имање у Калифорнији користи за прикупљање средстава за кампању 2020. године.

Ово је изазвало протесте запослених у компанији, али је његова подршка постала још контроверзнија када је објављено да је учествовао у Трамповом телефонском разговору у којем се причало о покушајима да се оборе резултат избора 2020.

Елисон је касније подржао Тима Скота, краткотрајног противника Трампа за републиканску номинацију и, према извештајима, тражио је да сенатор буде постављен као Трампов потпредседник.

Мада му жеља није испуњена, Елисон је остао задовољан Трамповим тимом, што је додатно подржано и веома блиским односом са Илоном Маском. Верује се да је Елисон други највећи појединачни акционар „Тесле“ после Маска и да је седео у одбору компаније до 2022.

Исте године је спонтано пристао да подржи Мусково преузимање Твитера (након што га је Муск упитао „коју количину долара“ Елисон може да уложи, оснивач „Оракла“ је нехајно послао поруку „милијарду... или шта год да препоручите“ пре него што је Муск тражио две милијарде долара).

Елисонови политички савези су изгледали више практични него вођени идеологијом. Он је у блиским односима са сер Тонијем Блером и изнео је планове да донира стотине милиона долара глобалном институту бившег премијера.

Скептици су указивали да би се сер Тонијево интересовање за вештачку интелигенцију и дигиталне здравствене картоне могло ускладити са „Оракловим“, мада је унапређење медицине дуго била Елисонова мисија. Такође је финансирао Технолошки институт у Оксфорду са милијарду долара за комерцијализацију научних истраживања.

Близина Беле куће можда има и друге предности. Према Њујорк посту, милијардерова подршка „Старгејту“, пројекту вештачке интелигенције вредном 500 милијарди долара који заступа Трамп, могла би да помогне у преузимању холивудског студија Парамаунт од стране Скајденса, компаније коју води Елисонов син Дејвид, за осам милијарди долара.

Међутим, већа награда би могао да буде Тик-ток. „Оракле“ је наводно у преговорима о понуди да преузме операције видео апликације у САД јер је њен кинески власник „Бајтенс“ под притиском да прода компанију. „Оракл“ већ води центар у којем су смештени Тик-токови амерички подаци заштићени заштитним зидом и био је у преговорима да купи пословање компаније у САД пре пет година.

„Волео бих да га Лари купи“, рекао је Трамп прошлог месеца.

Маск уме да привлачи пажњу, али други технолошки милијардер у просторији може исто толико да добије од нове Трампове ере.