Лордан Зафрановић: Јасеновац је био табу тема због ризика од разбијања братства и јединства

Познати редитељ Лордан Зафрановић, који је био члан жирија 37. филмског фестивала у Херцег Новом, у интервјуу за РТС истиче да је тешко говорити о својим колегама и оцењивати њихов рад.

Сви који праве филмове су, често се каже, као маратонци – ко дође на циљ тај, то треба цијенити. Дуго нисам био ту, живим у Прагу, па нисам пратио кинематографију у регији, ни хрватску, ни словенску, ни српску, тако да ми је ово био мали шок, мало сам разочаран“, рекао је цењени редитељ. Била су два, три филма за биоскоп, што смо и наградили да би показали да су дошли у време кад би заиста та естетика видеа и требало да дође до изражаја.

Завршили сте снимање филма Дјеца Козаре. Дуго сте припремали тај филм, да ли је сада све готово, шта ћемо видети на малим екранима, на РТС-у и, наравно, у биоскопима?

Да сам више финансирао тај филм него га радио, али смо га радили врло озбиљно. Један од продуцената је Ваша телевизија и ми смо се за Вашу телевизију скоро завршили смо све осим синхронизације серије од седам наставака која се зове Дјеца Козаре, а сада правим филм. Сада је то једна операција која је доста комплицирана и мени је нова, али је врло узбудљива да се направи филм негде око три сата или у два дела. Како ће он бити у дистрибуцији то не знамо, али верујемо да је већ било таквих случајева и да већ се може то тако пројецирати у два дела са неком паузом и тако нашта, тако видећемо.

Тема Јасеновца Вас је заинтересовала пре много година и покушавали сте деценијама, можемо рећи, да снимите овај филм. Да ли сте сада успели да испричате причу оној пуној мери у којој сте желели свих ових година?

Прошло је 80 година, можда и више. То је остало да се у то не дира због односа међу тим републикама и посебно у добу комунизма је то била табу тема јер је довести у питање неког од тих нација значило је разбијање братства и јединства. А и то се и даље наставило, увек има неки разлози који крију да се то не открива, а с друге стране та братска пропаганда ради на свему ономе да се поново деси то исто. Ја се страшно плашим да ће се поновити јер поновило се за 90-те године готово на исти начин, готово по истом сценарију. Тако да је ово мој неки обрачун с њима, доста жесток, али то није само филм, то није повијесни филм, није то историјски филм, тај филм комуницира са временом данас, шта је данас то зло, одакле оно долази и какве су опасности од њега сада.

Причамо о филму, а па који је онај састојак за добар филм? Шта треба да садржи једна идеја и реализација филма који ће не само привући гледаоце, него остати заиста упамћен за сва времена?

Добар филм је једна, како бих рекао, прво одговорност према гледаоцу. Значи да морате знати то, морате бити ауторитет у том. Екипа је једна огромна маса људи које морате водити, морате бити ауторитет, морате боље знати камере од камермана, морате боље знати историју из костимографије, сценографије, морате једноставно све знати да би могли да управљате и да будете први и да нема дискусије. То значи морате стално учити и стално бити у прилици да се бавите тим чиме радите.

Завршили сте режију у Прагу, пре тога сте се бавили аматерским филмом, дакле филм је велики део вашег живота, колико сте се ви као стваралац мењали, а колико се је филм мењао?

Мени је филм живот, ја сам почео страшно рано се бавити филмом, тако да је филм ушао у сваку моју пору, сваку жилу, у главу, тако да ја живим заправо филм, тако да је овај филм нешто што је јаче од живота заправо.

Како би са таквим искуством гласио ваш животни мото?

Животни кредо је да требате притиснути то дугме камере да камера почне да ради и одмах се ствара нови живот, нови свет, нешто чудесно и ево, то је филм.