Свакодневна конзумација кикирикија може да спречи Алцхајмерову болест

Студија објављена у научном часопису Food & Function указује на то да свакодневна конзумација 60 грама несланог, суво печеног кикирикија са љуском током 16 недеља може да побољша одговор мозга на инсулин у деловима повезаним са памћењем.

Ово откриће могло би да утиче на будуће смернице о исхрани старијих особа које су изложене ризику од Алцхајмерове болести, пружајући додатну подршку очувању когнитивних функција.

Улога инсулина у здрављу мозга

Редовно конзумирање кикирикија може да промени начин на који део мозга задужен за формирање сећања реагује на инсулин, показује нова, мања студија која би могла да допринесе изради будућих препорука о исхрани за особе изложене ризику од Алцхајмерове болести.

Инсулин, најпознатији по улози у регулисању нивоа шећера у крви, има важну функцију и у мозгу, где помаже нервним ћелијама да расту, опстану и међусобно комуницирају.

Овај процес у мозгу од кључног је значаја за формирање сећања и друге когнитивне способности.

Ранија истраживања показала су и да правилно функционисање инсулинске сигнализације у мозгу може да помогне у заштити од процеса повезаних са Алцхајмеровом болешћу.

„Хормон инсулин има важну улогу у мозгу, где подржава памћење и друге когнитивне процесе. Како људи старе, мозак може да постане мање осетљив на инсулин, што се доводи у везу са когнитивним опадањем повезаним са старењем“, објаснио је Питер Јорис, један од аутора нове студије објављене у часопису „Food & Function“.

Свакодневна конзумација кикирикија и резултати истраживања

Научници су утврдили да је свакодневна конзумација несланог, суво печеног кикирикија са љуском имала повољан утицај на реакцију на инсулин у деловима мозга повезаним са памћењем код старијих особа.

У истраживању је учествовао 31 здрав испитаник, старости од 60 до 75 година, који су током 16 недеља свакодневно јели по 60 грама кикирикија, што одговара приближно двема порцијама.

Кикирики је учесницима обезбеђиван у унапред одмереним паковањима, у суво печеном облику, са очуваном љуском.

Испитаници су могли да га једу ујутру или поподне, као и да сами одлуче како ће га укључити у свакодневну исхрану – одједном или у мањим количинама распоређеним током дана.

У контролној фази истраживања учесници су у потпуности избегавали кикирики.

Истраживачи су затим магнетном резонанцом мерили показатеље здравља мозга и упоређивали резултате током оба режима исхране.

Утврђено је да је конзумација кикирикија током 16 недеља повећала укупан проток крви у мозгу за око четири одсто, као и инсулински одговор у областима повезаним са памћењем, укључујући хипокампус.

„Ови резултати указују на то да побољшана осетљивост појединих делова мозга на инсулин може да допринесе когнитивним користима од конзумирања несланог, суво печеног кикирикија са љуском“, рекао је др Јорис.

Који састојци кикирикија могу да допринесу здрављу мозга

Научници сматрају да уоченом дејству доприноси више састојака кикирикија, а не само један нутријент.

„Више хранљивих материја присутних у кикирикију, укључујући незасићене масти, дијетална влакна, витамине, минерале и биолошки активне фитохемикалије, могло би да допринесе уоченим користима за здравље мозга“, навео је др Јорис.

Ова грицкалица богата је нутритивним састојцима.

„Кикирики је такође добар извор биљних протеина, а посебно је богат Л-аргинином. Л-аргинин је важан прекурсор азот-моноксида (NO), за који је утврђено да може да олакшава учење и побољшава памћење“, додао је он.

Истраживање, на крају, указује на то да би свакодневна конзумација око 60 грама несланог, суво печеног кикирикија са љуском током 16 недеља могла да има повољан утицај на инсулинску осетљивост мозга код старијих особа.

Ипак, реч је о мањој студији, па су потребна додатна истраживања како би се утврдило колико кикирики заиста доприноси смањењу ризика од Алцхајмерове болести.