Громогласна најава да ће Бенксијев идентитет бити откривен на суду, потпуно неоснована

О постојању тужбе за клевету коју је компанија „Фул колор блек“ поднела против анонимног уличног уметника због његове објаве на Инстаграму у новембру 2022. године известио је Дејли мејл, који је наводно покушао да открије име уметника. Именовали су Бенксија као Робина Ганингaма, иако нису изнели нове доказе о његовом идентитету, и признали су да ова информација никада није потврђена.

Адвокат који заступа компанију „Фул колор блек“ Арон Вуд, у изјави за Артнет њуз, одлучно је негирао тврдњу да туже извесног Робина Ганингама.

Вуд је доставио и копију тужбе у којој је тужени наведени као „Уметник познат као ‘Бенкси’ и ‘Пест контрол офис лимитед’ (Pest Control Office Limited), тело које заступа познатог уметника и потврђује аутентичност његових дела“.

Тужба је поднета због објаве на Бенксијевом налогу на Инстаграму 18. новембра која је избрисана. У својој тужби, „Фул колор блек“ је навео да је објава „садржала клевету која је имплицитно упућивала на подносиоца тужбе и у којој се подразумевало да се односи на њега“.

Објава је настала отприлике у исто време када је Канцеларија Европске уније за интелектуалну својину (ЕУИПО) пресудила у Бенксијеву корист у дуготрајном спору уметника са „Фул колор блеком“. Одлуком ЕУИПО-а поново је потврђен заштитни знак који је 2018. године регистровао „Пест контрол“ – за шаблон мајмуна са поруком на сендвич табли – након што је претходно стао на страну компаније за израду честитки.

Пре него што је одлука поништена, ЕУИПО је поништио жиг на основу тога што није пријављен на Бенксијево право име. Да је та одлука остала, Бенкси би можда морао да изађе из анонимности како би задржао свој заштитни знак.

У својој новој тужби, „Фул колор блек“ тражи најмање 1,6 милиона долара одштете и забрану која ће спречити да се тако нешто понови.

Међутим, вероватноћа да ће Бенкси бити приморан да се лично појави или на неки други начин открије је мала, с обзиром на то да је његово службено име скривено у судским документима.

Како је Робин Ганингам проглашен за Бенксија

Дејли мејл је Бенксија повезао са фотографијом из 2008. која наводно приказује уметника на Бермудама окруженог спрејом и шаблонима. Човек на слици је идентификован као Робин Ганингам, који живи у Бенксијевом родном граду Бристолу – иако је уметник негирао да је слика његова.

Бенксијеви обожаваоци су прогласили лобисткињу Џој Милворд, којa води кампању у име добротворних организација, као Бенксијеву супругу. Она је удата за Робина Ганингама и о њима се мало зна јер живе веома повучено.

Да ли је то њихов лични избор, или им је мука од спекулација да су они Бенкси и Бeнксијева жена или је Ганингам заправо Бенкси, можда се никада неће сазнати.

Да ли је Бенксијев идентитет икада откривен

Током година, постојале су различите теорије и тврдње о Бенксијевом идентитету, али ниједна није потврђена.

Уметникова намерна анонимност омогућава му да ради без суочавања са правним последицама за своју често неовлашћену уличну уметност, која се у појединим јурисдикцијама сматра вандализмом.

Такође му омогућава да ради како год жели без страха да ће га обожаваоци или медији пратити.

Многи су покушавали да погоде ко је уметник и једна од претпоставки је да живи у Бристолу или близу њега али се, осим тога, о њему врло мало зна.

У јулу су медији пренели како се Бенкси чуо у троминутном интервјуу из 2005. у емисији The Banksy Story (доступноj на Би-Б-Си радију 4), где је себе описао као „сликара и декоратера“ и објаснио зашто воли да своја уметничка смешта на зграде попут Лувра, рекавши: „Не желите да се цео живот заглавите у монотонији посла, зар не?“

Подкаст је био најновији траг о идентитету неухватљивог уметника, након што се причало да је купио сеоски паб у близини Гластонберија и да га је обновио за милион фунти, што је такође оспорено.

Како Бенкси зарађује новац

Бенкси остварује приход на различите начине, упркос својој анонимности и неконвенционалном приступу. Чак одбацује концепт „комерцијалног успеха“ а знао је и да подстиче људе да не купују његове радове.

У разговору за Вилиџ војс 2013. године, уметник је рекао: „Уметност графита има довољно тежак живот и пре него што се појаве менаџери хеџ фондова који желе да је исеку и окаче изнад камина“.

„Да би сва улична уметност остала тамо где јој је место, охрабрио бих људе да не купују ништа од било кога, осим ако није направљено за продају.“

Упркос томе, он је вероватно зарадио значајну суму новца од свог рада.

Објавио је неколико књига, укључујући бестселер Wall and Piece (Зид и мир) и вероватно убира тантијеме и од тога.

Бенкси је такође режирао награђивани документарац под називом Exit Through The Gift Shop, у коме истражује модерну и андерграунд уметност, који је зарадио више од три милиона фунти.

Повремено је Бенкси нудио на продају нека од својих уметничких дела преко „Пест контрола“, што је једини начин на који се одобрава њихова продаја.

Његова недавна изложба Cut & Run у Глазгову, прва самостална изложба у последњих 14 година, привукла је око 180.000 посетилаца током десетонедељног трајања.

Бенксијева уметност је раширена широм света од Лондона, Њујорка, Париза, Витлејема, Рима ... све до Украјине захваћене ратом.

Тешко је претпоставити колико уметник вреди, али се процењује да његове креације вреде скоро 40 милиона фунти. Међутим, ова процена се заснива на продаји његових радова коју он не подржава, а профит обично иде људима који су поседовали локацију на којој се налазио графит.