Пола века Драмског програма Радио Београда

Глас, звучни ефекти и музика оно су што чини радио-драму моћном силом у психолошкој димензији слушалаца. За 50 година постојања, драмски програм Радио Београда изродио је више од 8.000 драмских наслова.

„Један изванредан податак, већ 1929. године када је формиран Радио Београд расписан је и први, најстарији конкурс за једну радио-драмску форму. То је претходило чак четири године раније пре него што је та форма у светској књижевности призната као равноправан књижевни род. Дакле, они који су код нас стварали радио су навелико већ перципирали могућност радија као медија“, истакао је Предраг Стаменковић, композитор и добитник награде за изузетан допринос радиофонији.

„Радио је према мени био дарежљив, био је благонаклон, давао ми је улоге какве никад и нигде не бих могла да играм. А био је благонаклон да кад нешто погрешим па могу боље, а можда могу и друкчије, пуштао ме да то поправљам. И био је присан. Сама пред микрофоном успевала сам некад да изразим и оно што је запретено у човеку“, објашњава Рената Улмански, глумица и добитница награде за изузетан допринос радиофонији.

У ери доминације слике и кратких форми, млади ствараоци се такође окрећу радију који пружа интимне унутрашње пејзаже, контемплацију и другачији ритам. Тако је овогодишњу награду за најбољег младог ствараоца понела Ана Ивановић.

„Сама форма радио-драме мислим да је предивна. Може све да се деси. Може да се деси експлозија, може да се деси путовање у свемир, може да се деси да планета Земља говори. То је једна бескрајна маштовитост и слобода, неки механизам игре као принципа стварања“, наводи драмска списатељица Ана Ивановић.

Дан радио-драме обележен је и доделом награде „Витомир Богић“, за изузетан допринос радиофонији. Повеље су понели и Драган Митрић и Милан Филиповић за изузетан допринос радиофонији, Милица Зарић и Бојана Стефановић за најбоље женско остварење и Андреј Шепетковски и Владимир Тешовић за најбоље мушко остварење.