Више од 40 китова пилота угинуло на обали Новог Зеланда

Више од четрдесет пилотских китова угинуло је након масовног насукавања на удаљеној источној обали Новог Зеланда. Упркос напорима локалног становништва и спасилаца, снажни таласи и оштре стене спречили су повратак ових животиња у океан.

Јато од 43 пилотска кита, врсте која припада породици делфина, пронађено је на обали Нгави близу села Кејп Палисер, на Новом Зеланду. Према званичним информацијама са терена, инцидент је пријављен непосредно после осам часова.Китови пилоти су друштвени морски сисари из породице делфина који имају снажан природни инстинкт да пазе једни на друге, због чега често цело јато прати болесну или дезоријентисану јединку у плићак, што доводи до трагедија.

Борба за спасавање и сурови услови

Радници Одељења за заштиту природе Новог Зеланда (DOC), заједно са волонтерима хуманитарне организације "Проџект Џона" (Prodžekt Džona) и члановима маорских племена, брзо су реаговали како би помогли животињама. Када су спасиоци стигли, најмање двадесет китова је већ било на обали, док је свега неколико јединки показивало знаке живота.

Покушаји да се преживели китови одрже у животу и врате у воду током плиме нажалост нису били успешни. Вршилац дужности менаджера операција ове институције за област Ваирарапа, Аријана Хавира, потврдила је да ниједна јединка није преживела.

Према извештајима са терена, спасавање су додатно отежавали удаљена локација, немирно море и опасне стене у међуплимној зони. Како наводе из организације "Проџект Џона", обала је изложена снажним таласима Куковог мореуза, што је створило изузетно изазовно окружење за све учеснике акције.

Локални рибар Ендру Сим, који на овој обали живи више од четири деценије, сведочио је трагичном призору. Како је објаснио, он је раније виђао насукавања китова, али никада није видео пилотске китове на том месту. Сим је додао да је чудно што су животиње ту дошле и да једноставно нема правог разлога за то. Према његовим речима, све се може приписати искључиво веома лошој срећи читавог јата.

Мистерија масовних насукавања

Пилотски китови су познати по томе што се често насукавају, а на Новом Зеланду је забележено више од пет хиљада сличних инцидената од 1840. године. Научници још увек не разумеју у потпуности шта тачно изазива овакво понашање, али верују да кључну улогу играју снажне друштвене везе унутар јата.

Професор биологије на Универзитету у Сент Ендрузу, Ијан Л. Бојд, објашњава да се то дешава врстама које су веома друштвене, те је вероватно да се цела група дезоријентише у исто време. Према најчешћој научној теорији, ехолокација којом се ове животиње служе једноставно није прилагођена плитким обалским водама са благим нагибом.

Због снажног инстинкта и повезаности, ако један кит залута, остали чланови групе долазе да му помогну, што често доводи до фаталних последица за цело јато. Власти сада блиско сарађују са локалним маорским племенима како би организовали достојанствену сахрану угинулих животиња.

За народ Маора, китови су "таонга" – свето и непроцењиво наслеђе, па се према њиховим телима поступа са дубоким поштовањем. Овај трагични догађај поклапа се са летњом сезоном на јужној хемисфери, периодом када китови прате изворе хране ближе обали и када се масовна насукавања најчешће дешавају.