Од Делиблатске пешчаре до влажних станишта – расписан јавни позив за обнову деградираних станишта

Климатске промене и све чешћи пожари остављају све видљивије последице на природна станишта у Србији. УНДП и Министарство заштите животне средине, уз подршку Кунминг фонда за биодиверзитет, расписали су јавни позив за пројекте обнове влажних станишта, столетних шума, ливада и пашњака, а међу потенцијалним подручјима за ревитализацију су и она погођена овогодишњим пожарима, рекла је за РТС Зорица Кораћ, менаџерка за животну средину у УНДП-у.

О којим стаништима је реч и због чега је важна њихова обнова?

– Фокусирали смо се на влажна станишта, столетне шуме и травна станишта, односно ливаде и пашњаке. Ово су станишта које су идентификована као посебно рањива и посебно изложене притисцима и самим тим деградацији, те је неопходно уложити напоре у њиховој обнови, ревитализацији и повезивању.

Каква иновативна решења тражите?

– То могу бити примери активних мера који су негде у свету примењени, међутим, из неког разлога код нас нису узела замајац, а који показују да имају добре резултате и који имају потенцијал да код нас доживе ширу примену.

Овог лета имали смо огромне штете од пожара. Да ли се овај позив односи на обнову екосистема уништених у пожарима?

– Ова девастација која се догодила посебно на Делиблатској пешчари, на неким другим локалитетима, на бројним другим локалитетима, је јасан показатељ како трпимо већ озбиљне последице измењених климатских услова. Станишта које су на овим локалитетима су шумска, има травнатих станишта, ливада пашњака, има и водених станишта, тако да су, они у фокусу овог позива и дефинитивно су потенцијална циљна станишта за ревитализацију.

Колико обнова деградираних станишта може да помогне природи да буде отпорнија на климатске промене?

– Деградирани екосистеми имају смањену могућност да се прилагоде на измењене климатске услове, те је оваква врста обнове заиста неопходна. Како обнове тако и повезивања. Јер повезани екосистеми омогућавају управо флори и фауни да тим протоком, том миграцијом, кретањем протоком гена задржи ту своју флексибилну адаптабилност и капацитет да се прилагоди управо измењеним климатским условима.

Ко може да конкурише на овај ваш позив и које услове треба да испуни?

– Јавни позив је намењен управљачима заштићених подручја, локалним самоуправама, јавним приватним предузећима и научно истраживачким институцијама. Они се могу пријавити на позив са својим идејама пројектним, а сам позив омогућава и партнерства.

Какву подршку могу да очекују они чији предлози буду усвојени?

–Подршка коју кроз позив обезбеђујемо је најпре техничка подршка, менторство, експертска подршка подносиоцима пријава, а затим и одабраним пројектима финансијска подршка у висини између 30.000 и 150.000 долара. која покрива до 70% укупне инвестиције, с обзиром да се осталих 30% минимум очекује као сопствено суфинансирање од стране подносиоца пријаве.