Аустралијанку ујео поскок у Албанији, снимак спасавања постао виралан

Током, како је требало да буде, рутинског деведесетоминутног трчања планинском стазом Ејми Леконс доживела је незгоду која се претворила у борбу за живот. Аустралијску туристкињу, која живи у Ванаки на Новом Зеланду, у Валбони у албанским Алпима ујела је змија коју описује као најотровнију у Албанији. Инцидент се догодио само три дана након њеног доласка.

Леконс је своје искуство документовала на Тиктоку, где је снимак прегледан више од 21 милион пута.

Како је испричала, раније је имала сусрете са змијама у Грчкој и Аустралији, због чега је, како каже, можда постала мање опрезна. Тог јутра претпоставила је да су се животиње склониле након што је стазом прошла велика група планинара.

„Са собом сам имала телефон, штапове за трчање, камеру, воду, крему за сунчање и Рубикову коцку. Обично бих понела и мини прибор за прву помоћ, али из неког разлога, тог дана га нисам имала код себе“, присећа се Леконс.

Док се спуштала низ стазу, заобишла је кривину и осетила оштар бол у левој Ахиловој тетиви. Одмах је схватила да ју је ујела змија.

Прво је телефоном снимила змију, а затим покушала да позове хитну помоћ. Позив је, међутим, прекинут за мање од минута јер оператери нису разумели енглески језик.

Сама на удаљеној планинској стази, обратила се оцу Роберту Леконсу, лекару у Аустралији, преко апликације „Вотсап“. Он ју је саветовао како да мирује и имобилише ногу, док му је она преко апликације „Вот3вордс“ послала своју тачну локацију.

Помоћ је потражила и од власника хостела у којем је недавно одсела, а управо се тај позив показао кључним за успостављање контакта са локалним службама.

Спасавање и опоравак

Хитна помоћ је послата 25 минута након уједа, али је због неприступачног терена до ње стигла тек пола сата касније. После још сат времена транспорта стигла је у болницу у Бајрам Цурију, где је примила противотров.

На снимцима које је објавила види се како јој нога отиче, док је она говорила о снажним боловима. После две ноћи у болници пуштена је на опоравак.

Упркос језичкој баријери и трауматичном искуству, захвалила је свима који су учествовали у њеном спасавању, посебно човеку који ју је носио преко неравног терена.

Своје искуство поделила је како би указала на ризике планинарења без поуздане комуникације и припреме за хитне ситуације у страној земљи.

„Када размислим, схватила сам да морам бити боље припремљена и носити сателитски комуникациони уређај“, рекла је Леконс.

Додаје да ће убудуће бити опрезнија током самосталних планинарења, али да не жели да дозволи да страх управља њеним животом и одвоји је од активности коју воли.