Нису само бића из митова – кракени су некада владали морима

Фосилизоване вилице откривају да су огромне хоботнице, које су достизале дужину и до 19 метара, биле врхунски предатори у морима у време када су диносауруси владали копном. Ови џиновски главоношци били су вероватно највеће морске животиње током периода креде и можда највећи бескичмењаци који су живели у историји, наводе истраживачи у раду објављеном 23. априла у часопису Сајенс.

Проучавање фосилних хоботница је отежано јер се већина њихових меких тела распада пре него што дође до фосилизације, каже Јасухиро Иба, палеонтолог са јапанског Универзитета Хокаидо у Сапору. Мало је чврстих делова, попут њихових кљуноликих вилица, који могу да се сачувају као фосили.

Неке посебно велике фосилизоване вилице пронађене су у Јапану и на острву Ванкувер у Канади. Оне потичу из касног периода креде, пре око 72 до 100 милиона година, у сумрак ере диносауруса. Вилице су, како се чини, припадале створењима налик хоботницама, али њихова тачна класификација, величина за живота и улога у екосистему дуго су остали мистерија.

Иба и његове колеге поново су анализирали 15 фосилних вилица главоножаца, пажљиво их измерили и упоредили са вилицама других изумрлих и савремених врста хоботница и лигњи.

Такође су применили посебну технику како би открили и документовали још 12 фосила вилица заробљених у стенама пронађеним у Јапану. Стене су брушене слој по слој и фотографисане у свакој фази. Уз помоћ вештачке интелигенције, тим је направио детаљан дигитални модел фосила који су превише крхки да би се издвојили традиционалним методама.

Иако се првобитно сматрало да ових 27 главоножаца припада пет различитих изумрлих врста, истраживачи су их сврстали у само две: nanaimoteuthis jeletzskui и знатно већу nanaimoteuthis haggarti. На основу поређења са другим вилицама главоножаца, ове животиње су вероватно биле рани облици перајастих хоботница. Данашње перајасте хоботнице, попут dumbo octopus, живе у дубоком мору, имају опну између кракова и пераја на задњем делу тела.

Међутим, њихови древни рођаци били су знатно већи. Највећа доња вилица врсте n. haggarti могла је да обухвати грејпфрут и била је око 50 одсто већа од вилице савремене џиновске лигње, дуге око 12 метара, једне од највећих главоножаца данас. Иба и његове колеге процењују да је, заједно са својим великим „кишобраном“ кракова, n. haggarti могла достићи дужину од око седам до 19 метара.

„Ова животиња можда је била међу највећим бескичмењацима у историји Земље“, каже Иба.

N. haggarti је можда могла да парира или чак надмаши величину највећих морских предатора тог времена, укључујући огромне гмизавце попут мосасаура и дуговратих плесиосаура.

Трагови на фосилним вилицама такође указују да су се ове хоботнице вероватно такмичиле са врхунским предаторима за место у ланцу исхране. Истраживачи су пронашли доследне трагове хабања и оштећења на вилицама, што указује да су биле снажни и прождрљиви предатори који су рутински гризли љуштуре и кости.

Откриће указује на то да су древни морски екосистеми били сложенији и да су имали шири спектар предатора него што се раније мислило.

„Дуго се сматрало да врх морског ланца исхране заузимају велики кичмењаци. Наше истраживање показује да су џиновски бескичмењаци — хоботнице — такође имали ту улогу у креди“, каже Иба.