Невероватни опоравак кинеске жиле куцавице – потпуна забрана риболова оживела Јангце

Искусни биолог Себастијен Брос из Универзитета у Тулузу у Француској описао је оно што се дешава са Јангцеом као најпозитивнију причу о очувању слатководних екосистема коју је видео било где у свету у последњих 20 година.

„Ово су заиста фантастичне вести. Ово је један од првих пута да можемо рећи да мере владе нису само дале резултате, већ су заиста побољшале стање“, рекао је Брос.

Као део истраживачког тима анализирао је промене на овом огромном водотоку, који снабдева око 400 милиона људи и многе од највећих светских фабрика. Након увођења забране, тим је приметио да се биомаса риба више него удвостручила, а неколико угрожених врста је показало знаке значајног опоравка.

Њихови резултати, објављени у четвртак у часопису Сајенс (Science), буде наду у изузетан, иако још увек крхак, опоравак.

Трећа највећа река на свету, која се протеже скоро 6.400 километара од глечера на Тибетанској висоравни до ушћа код Шангаја, претрпела је почетком овог века једно од најшокантнијих изумирања на свету – нестанка кинеског речног делфина, који је некада био обожаван као божанство, али је нестао због загађења, изградње брана, густог речног саобраћаја и неодговорног риболова уз помоћ струје и динамита.

Кинески научници су дуго позивали на забрану риболова на Јангцеу како би се зауставило пропадање станишта и спречио даљи пад рибљег фонда, који је опао за 85 одсто, али су државна ограничења била делимична све до 2021. године, када је централна влада увела десетогодишњу забрану.

Забрана је осмишљена према принципима еволуционе теорије игара, како би се проценило како ће се три главне погођене стране – локалне заједнице, локалне власти и централна влада – понашати у зависности од различитих система казни и награда.

Влада је потрошила око три милијарде долара на обештећење и проналажење алтернативног запослења за око 200.000 рибара, при чему је из употребе повучена већина од 100.000 рибарских чамаца.

Научници су веома брзо приметили побољшање. Студија, која је упоредила податке из две године пре забране (2019–2021) са подацима из две године након ње (2021–2023), забележила је двоструко повећање укупне биомасе и побољшање биодиверзитета за 13 одсто. Једна од најугроженијих врста, безперајна плискавица из Јангцеа, фантастично је реаговала на нове мере – број јединки порастао је са 400 на 600.

„Резултати представљени у овој студији пружају наду да у ери глобалног опадања биодиверзитета амбициозне политичке одлуке које подржавају велике пројекте обнове могу помоћи да се преокрене штета нанета екосистемима у прошлости и допринесу светлијој будућности“, истакао је вођа истраживања, Фангјуан Сионг из Кинеске академије наука.

Брос је подржао овај став и позвао власти које управљају другим великим рекама света – од којих готово све трпе забрињавајуће погоршање стања – да уче из примера Јангцеа. Он је рекао да би ово искуство могло бити од велике користи у управљању реком Меконг, која има сличне проблеме.

Међутим, аутори рада и други биолози наглашавају да су Јангце и његов живи свет и даље веома подложни људским притисцима, што значи да власти морају наставити да јачају мере заштите и спровођење закона.

Илегални риболов, посебно у притоци Ган, и даље представља сталну претњу и захтева појачан надзор локалних власти. Потребно је побољшати квалитет воде, а појединим врстама, попут критично угрожене кинеске јесетре, мора се омогућити пролаз поред великих хидроенергетских постројења на Јангцеу како би стигле до својих мрестилишта.