Тајна оаза на дну Тихог океана

Овај „хибридни“ систем је јединствен у светским океанима. Магматска активност подводног вулкана загрева органске седименте испод морског дна, што изазива стварање метана и других хидрокарбоната, који излазе из седимената.

Истовремено, магматска топлoтa покреће минералима богате флуиде – хидротермалне воде које избијају кроз исте или суседне пукотине. Резултат је складиштење и истовремено истицање топлог раствора и хладног гаса, што подводно станиште чини изузетно комплексним и хемијски јединственим.

Живот у екстремним условима 

Стручно истраживање је показало да ова необична подводна долина подржава изузетно богат и разнолик биолошки живот. У овом дубокоморском екосистему,  шкољке, црви‑цевчари, шкампи, амфиподи, морски краставци у љубичастим нијансама населили су стене и седименте на местима где топла вода и хладни метан избијају.

У неким зонама живих бића је било у тако великом броју да се једва могла видети иједна гола стена. Стручњаци верују да неке од ових врста нису раније описане и да представљају до сада непознате облике живота.

Оно што овај екосистем чини посебним јесте начин на који живот црпи енергију –  не од сунчеве светлости, већ од хемијских процеса у дубинама. Метан, минерали и хидротермални флуиди обезбеђују хемијску енергију, а организми живе у мраку и под високим притиском, адаптирајући се на екстремне услове.

Такав начин преживљавања доказује да океанске дубине могу да буду дом невероватне биолошке разноврсности, чак и у околностима које нам се чине неприхватљивим.

Геолошка прошлост и богатство минерала

Студија која је описала ово откриће указује да подручје носи и значајан геолошки „отисак”. Стене на којима је систем откривен садрже трагове злата, сребра и других метала, као и арсена, антимона и живе. Та минерализација потиче из ранијих фаза вулканске активности када је магма кроз флуиде богате металима долазила у контакт са седиментима и таложила их у стенама.

Данашњи хидротермални систем, мање интензиван по температури, ипак наставља да емитује флуиде и гасове, што значи да је геолошка активност и даље присутна, али у другачијем облику.

Ова историја чини „подводну карту“, запис који сведочи о магматским, минералним и хемијским процесима током хиљада година, сада доступним кроз истраживање и анализу.

Претње и важност очувања станишта

Упркос свему, ово јединствено подводно станиште налази се под претњом. У близини се налази рудник злата, чије пражњење отпада и рударског слоја у океан већ угрожава морске екосистеме.

Поред тога, издатe су дозволе за истраживање и експлоатацију минерала и угљоводоника са морског дна. То значи да један лош потез  рударске компаније или државе  може неповратно да уништи овако рањив и јединствен екосистем, пре него што буде потпуно проучен и документован.

Научници апелују да се предузму хитне мере које подразумевају темељно истраживање, стратешко морско простор­но планирање и међународну заштиту овог подручја, како би се спречило да економски интереси потисну очување природе и научну вредност.

Шта нам овај налаз поручује

Откриће овог подводног „хибрида”, мешавине хидротермалних отвора и метанских изворишта подсећа нас колико мало заправо знамо о дубоким океанским пределима. Наука, помоћу напредне технологије и истраживачких подухвата, открива да живот и процеси на морском дну могу бити изузетно комплексни, неочекивани и драгоцени.

Ово такође представља позив на одговорност према природи, будућим генерацијама и целом планетарном екосистему. Ако не успемо да заштитимо оваква места, ризикујемо да изгубимо непроцењиве научне и природне ресурсе.

Откриће подручја названог Карамбусел показује да океанске дубине и даље крију тајне, и да је наша обавеза да их разумемо, истражимо  и сачувамо.