Почиње јавна расправа о порезу на емитовање штетних гасова

Порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште односи се на велике индустријске емитере у секторима цемента, ђубрива, гвожђа и челика, алуминијума и електричне енергије који узрокују преко 57 одсто укупних GHG емисија (емисија гасова стаклене баште).

„Оно што нас чека у 26. години је то је да ће фактички сви производи у којима се садрже такви гасови на неки начин бити додатно опорезовани. На неки начин ми овде нашу привреду стављамо у положај који је идентичан Европи, јер суштински све што буду платили овде биће признато ван граница Републике Србије, односно неће имати додатне намете. А са друге стране они који увозе нешто из земаља где је технологија таква да је по мањим стандардима од неких уобичајених, где се не плаћају знатна средства. Овде ће бити на неки начин опорезовани", изјавила је државна секретарка Министарства финансија Славица Савичић.

Закони би требало да помогну да се смањи загађење, унапреди енергетска ефикасност и обезбеди равноправнији положај српске индустрије на домаћем и страном тржишту.

„Новац који буде прикупљен од ове врсте пореза предвиђено је да се касније распореди, фактички, кроз неке подстицаје, за даљу декарбонизацију, уз унапређење заштите животне средине. Односно, да сви ови који плаћају овај порез на неки начин своје постројење осавремене", додаје Савичићева.

Порез на увоз угљенично интензивних производа примењује се на увоз гвожђа, челика, цемента, ђубрива и алуминијума. Листа производа је заснована на Механизму прекограничног прилагођавања цене угљеника ЕУ.

„Овај порез или такса од четири евра по тони СО2, наравно да ће имати за последицу, раст цене, цемента, челика, било чега где се изваја СО2 и за који се плаћа такса. У овом случају, у 26. години причамо о нешто што се зове два евра по тони цемента. Али 2030. године ћемо бити обавезници да плаћамо пуну цену СО2 као што је на берзи СО2. То је на данашњи дан око 80 евра по тони", изјавио је директор „Лафарж" Србија, Димитрије Књегињић.

Увозници ће плаћати у складу са емисијама уграђеним у производњу увезене робе. Обавеза се односи на увоз више од пет тона обухваћених производа годишње.

„Оно што је добро је да је то корак ка прилагођавању нечега што ЕУ ради 20 година. Оно што је изазов је да ми и данас немамо одговоре на та питања како се суштински борити. За нас је тема много већа да ли ми имамо алате да не емитујемо СО2 него колико ћемо платити СО2", додаје Књегињић.

Закон не предвиђа широку примену пореза и односи се само на оне који су дужни да поседују дозволу за емисије из постројења.