Арктик: Последња ледена област без леденог покривача

Тим истраживача са Универзитета Мекгил у Канади усредсредио се на ту област током истраживања, користећи методу система заједнице који је повезан са глобалним климатским моделом и развијен у сарадњи са колегама у истраживачкој заједници ЦЕСМ, која пружа најсавременије компјутерске симулације Земљиних прошлих, садашњих и будућих климатских стања.

Примарни циљ пројекта "Community Earth System Model (CESM)" је да се развије најсавременији климатски модел ради разумевања климатске варијабилности и глобалних промена.

Нови модел истраживања је свеобухватнији у израчунавању јачине морских струја које утичу на ток и кратање леда на том подручју Арктика.

„Наши резултати заснивају се на моделима високе резолуције, проучавању кретање морског леда кроз канадски арктички архипелаг”, нагласио је Бруно Трембли, научник за проучавање атмосфере са Универзитета Мекгил.

На основу прорачуна истраживачког тима, централни Арктички океан могао би да остане без леда већ 2035. године. Научници напомињу да би „последња ледена област” могла бити област која окружује Острва краљице Елизабете северно од Гренланда и канадског арктичког архипелага.

Процене сугеришу да би остаци трајног морског леда могли да опстану још неколико деценија, са сезонским периодима без леда.

„Судбина 'последње ледене области' зависи од услова морског леда у њеном северном делу, што отежава пребацивање морског леда и омогућава обнављање морског леда на Острвима краљице Елизабете”, навели су истраживачи у раду "Communications Earth and Environment".

Станиште фока и белих медведа зависи од леденог покривача током целе године.

Губитак морског леда већ има последице не само на животињски свет него и на аутохтоне народе.

„Последња ледена област” је канадска влада заштитила и прогласила заштићеним морским подручјем Туваијутук, што значи „место на коме се лед никада не топи” на језику Инуита, локалног становништва Арктика.

„Сва истраживања указују да је неопходна хитна акција смањења емисије зрачења ради очувања арктичког станишта”, јесна је Мадлен Фол, научни сарадник са Универзитета Мекгил.