Научници потврдили изглед црне рупе, прва фотографија издржала нову проверу

Физичари су применили алгоритам за комбиновање телескопских мерења црне рупе на начин који се разликује од првобитне анализе.

Сарадња телескопа Event Horizon (ЕНТ) задивила је свет 2019. године објављивањем прве фотографије сенке црне рупе. Ипак, поједини научници нису били уверени у резултат, тврдећи да је кружни облик приказан на снимку можда последица техника које је тим користио за реконструкцију слике.

Сада је независна група истраживача поново анализирала податке телескопа EHT, а резултати, објављени 11. новембра у часопису Nature, укључујући и нове приказе црне рупе, у великој мери потврђују првобитна открића.

Како би добила слику црне рупе, међународна сарадња EHT обједињује податке које истовремено прикупља низ радио-телескопа на Земљи, распоређених на неколико континената. Реконструкција слике изузетно је сложен процес, али би њен резултат, у принципу, требало да има исти ниво детаља, односно резолуцију, као да је снимак направљен једним радио-телескопом пречника Земље.

Иако није била потпуно јасна, фотографија супермасивне црне рупе у средишту галаксије М87 била је у складу са астрофизичким моделима заснованим на општој теорији релативности Алберта Ајнштајна, која је прва предвидела постојање црних рупа.

На снимку се види светлећи прстен приближно одговарајућег полупречника, у складу са тадашњим сазнањима о величини црне рупе, док се у средишту налази тамнији диск.

Нова анализа довела у питање првобитне резултате

Међутим, од 2022. године астрофизичар Јунићиро Макино са Универзитета Кобе у Јапану и његови сарадници почели су да доводе у питање те закључке.

Применом једне од техника анализе података коју је користио и тим EHT, али уз нешто другачије претпоставке, Макинов тим добио је другачији резултат. На њиховом приказу уместо прстена види се неправилан скуп радио-емисија.

Сада су Семјуел Лај, астрофизичар из аустралијске Организације за научна и индустријска истраживања Комонвелта (CSIRO) у Бентлију, и његове колеге развили сопствене методе и поново анализирали податке телескопа EHT.

Њихови резултати у великој мери поклапају се са налазима првобитног тима.

Макино, међутим, каже да и даље није уверен у закључке. Посебно указује на светлије тачке око диска, које се појављују на различитим местима у зависности од начина реконструкције слике.

„Ако су обе методе математички исправне, помало је тешко разумети зашто је то тако“, каже он.

Лај објашњава да реконструкција слика на основу података ретко распоређене мреже телескопа, попут оне коју користи EHT, у суштини подразумева стварање приказа који најбоље одговара прикупљеним подацима.

Такав приступ делимично зависи од претпоставки истраживача, укључујући и начин на који обучавају неуронску мрежу за генерисање слике.

„У зависности од модела који унапред поставите, можете добити нешто другачије резултате“, каже астрофизичар Нитијанандан Тјагараџан, Лајев колега и коаутор студије.

Ипак, додаје, „и даље смо добили структуру налик прстену“.