Научници реконструисали лице човека који је живео пре 315.000 година

Фосилни остаци пронађени на археолошком локалитету Џебел Ирхуд у Мароку пружили су научницима увид у изглед раних припадника врсте хомосапијенс.

На основу тих остатака, бразилски 3D дизајнер Сисеро Мораес и његов тим направили су дигиталну реконструкцију лица једног од најстаријих познатих представника наше врсте.

Остаци су откривени почетком шездесетих година прошлог века, током радова на ископавању минерала.

У почетку се веровало да припадају неандерталцима, али су каснија истраживања и нове методе датирања показали да су много старији и да припадају раним припадницима врсте хомосапијенс.

Две студије објављене 2017. године потврдиле су да су фосили стари око 315.000 година, што је значајно померило уназад временску границу познатог порекла наше врсте.

Реконструкција лица

Пошто није пронађена потпуна лобања једне јединке, истраживачи су комбиновали делове више фосилних остатака са истог локалитета.

Највећи део лобање и горњег дела лица потиче од примерка познатог као Ирхуд 1, док су доња вилица и зуби реконструисани на основу других пронађених остатака.

За израду дигиталног модела коришћени су и подаци добијени компјутерском томографијом лобање савременог човека.

Уз помоћ специјализованог софтвера, модел је прилагођен облику костију, а затим су додати мека ткива и други детаљи лица.

Мораес је направио две верзије реконструкције: једну у сивим тоновима, која наглашава анатомске карактеристике, и другу у боји, са кожом, косом и брадом.

Ипак, реконструкција није дослован портрет одређене особе, већ дигитална апроксимација заснована на доступним фосилним и анатомским подацима.

„Појединац из Џебел Ирхуда можда би прошао непримећено у маси, али би пажљивији поглед открио нешто што га издваја од осталих – пре свега његове робусне црте и истакнуту вилицу“, објаснио је Мораес за Сајенс алерт.

Налази са локалитета Џебел Ирхуд важни су за разумевање еволуције човека.

Они указују на то да су поједине карактеристике савременог људског лица постојале много раније него што се некада претпостављало, док су се друге анатомске одлике развијале постепено.