Украдено ретко древно благо – али лопови оставили највреднији предмет ванземаљског порекла

Украдена је једна од најпосебнијих збирки археолошког блага на свету. У 5.16 ујутру, 27. августа, огласио се аларм у спортском центру у шпанском граду Виљени, привукавши пажњу на тај објекат.

Само неколико минута касније, огласио се још један аларм – у Музеју Виљене (MUVI), удаљеном око два километра.

Када је полиција, свега неколико минута касније, стигла на лице места, лопови су већ нестали – а са њима и већи део непроцењивог Блага из Виљене, збирке предмета из бронзаног доба, углавном израђених од блиставог злата.

Истражитељи верују да су у пљачки учествовала тројица маскираних осумњичених, да је коришћено више возила и да је реч о веома добро координисаној акцији, у којој је аларм у спортском центру можда активиран како би полицији скренуо пажњу, јавља шпанска новинска агенција ЕФЕ.

Међутим, међу малобројним предметима које су лопови оставили налазио се један од највреднијих у читавој збирци.

На први поглед не делује нарочито импресивно – само као стара, зарђала наруквица.

Ипак, искована је од материјала који је стигао из свемира – метеоритског гвожђа. То је један од два таква артефакта у Благу из Виљене и један од најстаријих познатих предмета од гвожђа на Пиринејском полуострву.

Благо из Виљене откривено је 1963. године, када је археолог Хосе Марија Солер пронашао 66 предмета старих око 3.000 година, међу којима су посуде, боце, наруквице и други украси израђени од злата, сребра, гвожђа и ћилибара.

Укупно је садржало запањујућих готово 10 килограма злата.

Међутим, два предмета из тог блага представљала су загонетку. Наруквица налик торквесу и шупља полулопта украшена златом имале су неугледан изглед, са удубљењима и траговима корозије.

У време када је благо израђено, топљење гвожђа још није било развијено на Пиринејском полуострву. Одакле је, онда, потицао метал?

Одговор је стигао тек 2023. године, када је тим који је предводио Салвадор Ровира-Љоренс, сада пензионисани руководилац конзерваторског одељења Националног археолошког музеја Шпаније, пронашао снажне доказе да су та два предмета ванземаљског порекла.

Тако су постали први предмети од метеоритског гвожђа икада идентификовани на Пиринејском полуострву.

Сада је остала само наруквица.

Шупљу полулопту лопови су однели, вероватно због блиставог злата којим је украшена, док су неугледнију наруквицу оставили.

Оно што су лопови оставили за собом пружа суморну слику. Уз гвоздену наруквицу сачуване су три сребрне посуде, велики део украса са церемонијалног штапа и неколико малих златних предмета. Једна од круна из збирке, по свему судећи, испала је лоповима на месту пљачке.

За Игнасија Монтера, професора-истраживача на Институту за историју шпанског Вишег савета за научна истраживања (CSIC) и једног од научника који су проучавали метеоритско гвожђе, начин на који су предмети бирани упућује на суморан закључак.

„То потврђује да је једини мотив била економска вредност злата и да крађа нема никакве везе са историјском вредношћу културног наслеђа“, рекао је Монтеро за портал Сајенс алерт.

„Ако је основни мотив ограничен искључиво на економску вредност злата, онда могућност неповратног уништења постаје очигледна. То би значило трајан губитак који би онемогућио сва будућа истраживања.“

За археологе сада није питање само да ли украдено благо може бити пронађено, већ и да ли ће остати нетакнуто довољно дуго да би уопште могло да буде пронађено.

Украдене предмете било би изузетно тешко продати на отвореном тржишту. Благо из Виљене у Шпанији има статус добра од културног значаја, а његови карактеристични предмети добро су документовани и лако препознатљиви.

Међутим, ако су лопови пре свега заинтересовани за вредност самог злата, предмети би могли да буду растављени или претопљени – чиме би били уништени непроцењиви артефакти који су нетакнути преживели хиљадама година и сведени на пуку тржишну вредност злата.

За украдену полулопту могућа судбина је нешто другачија, али ништа мање суморна.

„Будућност је мрачна“, рекао је Монтеро.

Он сумња да би лопови могли једноставно да скину златне плочице којима је полулопта прекривена. Метеоритско гвожђе испод њих нема очигледну економску вредност, упркос изузетном археолошком значају.

„Лоповима оно ничему не служи и претпостављам да ће га једноставно негде бацити у смеће“, рекао је Монтеро.

„Голим оком немогуће је разликовати кородирано метеоритско гвожђе од неког другог одбаченог комада гвожђа.“

Тиме би нестала и прилика да се одговори на питања која и даље окружују та два предмета.

Када су Ровира-Љоренс и његове колеге испитивали два гвоздена предмета, корозија је отежавала прецизно утврђивање њиховог састава.

Ипак, резултати су снажно указивали на то да су оба предмета направљена од метеоритског гвожђа, а истраживачи су предложили да би новије, неинвазивне технике могле да открију више података.

Монтеро каже да ранији покушај мерења изотопа осмијума у гвожђу није био успешан, али да је та техника у међувремену усавршена.

Истраживачи и даље желе прецизније да утврде порекло метеоритског гвожђа и да испитају да ли су предмети из Виљене могли да потичу са источног Медитерана, где су пронађени и други древни артефакти направљени од метеоритског гвожђа.

Постоји још једно интригантно питање. Два предмета из Виљене имају сличан састав када је реч о споредним елементима и елементима у траговима, али истраживачи нису успели да утврде да ли су направљени од истог фрагмента метеорита.

Без проналаска полулопте, каже Монтеро, на то питање неће бити могуће одговорити.

А научници нису завршили ни проучавање других метала.

Монтеро каже да су истраживачице Мерседес Муриљо-Баросо са Универзитета у Гранади и Габријел Гарсија Атијенсар са Универзитета у Аликантеу чекали одобрење како би прецизније утврдили карактеристике злата из збирке. Сам Монтеро припрема истраживање о пореклу сребра.

Судска полиција шпанске Цивилне гарде истражује крађу, анализира доказе са лица места и снимке безбедносних камера унутар и изван музеја. Надлежни наводе да су све хипотезе и даље отворене.

Истражитељи још нису утврдили да ли је раније активирање аларма у спортском центру било повезано са пљачком.

У међувремену, Градско веће Виљене оснива посебну комисију која ће испитати пројекат музеја и мере безбедности предвиђене за заштиту блага.

Без обзира на то шта ће се даље догодити, научне последице уништења предмета могле би далеко да превазиђу питања која истраживачи постављају данас.

„Археологија данас располаже новим научним алатима за извлачење информација из предмета, што је пре две деценије било незамисливо“, рекао је Монтеро за портал Сајенс алерт. „А несумњиво ће се појавити и нове технике.“

Ако нестали предмети буду уништени, са њима ће заувек нестати и све оно што су могли да открију будућим генерацијама археолога.