Свемирска осмица, ефекат праћке и тамна страна Месеца – који су наредни кораци мисије „Артемис 2“

Савршено полетање мисије „Артемис 2“ са Кејп Канаверала на Флориди однело је четири астронаута у Земљину орбиту, а сада им предстоји још око девет дана док не обаве свој задатак доласка до Месеца и повратка на Земљу.

Претходна беспилотна мисија „Артемис 1“ стигла је до Месеца шестог дана своје мисије 2022. године. Аполо 8 и даље држи рекорд као најбржа мисија са посадом до Месеца, пошто је пут трајао нешто мање од три дана – 69 сати и осам минута. То је уједно био и први лет са посадом који је ушао у орбиту овог небеског тела.

Беспилотни објекти могу стићи до Месеца и брже. Насина сонда „Њу хорајзонс“ прошла је поред Месеца за осам сати и 35 минута на путу ка Плутону 2006. године, али није ушла у лунарну орбиту.

Ево како ће изгледати даљи план и програм десетодневне мисије „Артемис 2“.

Четвртак, 2. април

Пут до Месеца траје око три дана. Мотор капсуле „орион“ данас ће извршити главно паљење за улазак у транслунарну путању, што је последње велико активирање мотора које шаље летелицу на њену путању „осмице“ ка Месецу.

Петак, 3. април

Лет ка Месецу. Фокус је на проверама летелице, раду система за одржавање живота и рутини посаде током пута кроз дубоки свемир. Посада ће скинути свемирска одела и током већег дела мисије носити обичну одећу, све до уласка у Земљину атмосферу.

Субота, 4. април

Током прилаза Месецу посада ће изводити мања паљења мотора како би по потреби кориговала руту., а Наса наводи да ће „орион“ извршити више маневара како би ушао у такозвану „слободну повратну путању“, што значи да ће Земљина гравитација природно повући летелицу назад након облетања Месеца.

Контролори мисије у Насином Центру „Џонсон“ у Хјустону пратиће „орион“, али ће током пута до и око Месеца морати да се ослањају на “Deep Space Network” – међународну мрежу великих радио-антена – за комуникацију са астронаутима и слање снимака на Земљу.

Недеља, 5. април

Петог дана лета капсула ће ући у зону доминантног гравитационог утицаја Месеца, што значи да Месец постаје главна сила која делује на летелицу.

Понедељак, 6. април

Главни дан лунарног прелета. Посада пролази иза Месеца, на око 6.500 километара од површине, фотографише и снима, и постаје прва након „Апола“ која из близине види делове његове далеке (тамне) стране.

„Са те позиције, посада ће кроз прозоре летелице моћи да види и Земљу и Месец – Месец у првом плану, а Земљу скоро 400.000 километара даље у позадини“, наводи Наса.

Уторак, 7. април

Облетање око Месеца део је маневра „праћке“, технике свемирског лета која користи гравитацију за промену правца и брзине летелице без трошења горива, чиме ће се подесити путања за повратак ка Земљи.

Среда, 8. април

Осми дан мисије чиниће ће повратак кроз дубоки свемир, наставак тестирања система, провере и припреме за завршну фазу.

Четвртак, 9. април

Последњи дан пред повратак на Земљу астронаути ће извести низ корекција путање како би се „орион“ прецизно усмерио ка Земљи. Планиран је и завршни брифинг и јављање посаде.

Петак, 10. април

Улазак у атмосферу, приликом ког ће се летелица кретати брзином од око 40.000 километара на сат, што ће створити температуре преко 2.000 степени Целзијуса, чиме ће се тестирати топлотни штит.

Након проласка кроз најинтензивније загревање, „орион“ ће отворити систем падобрана који ће успорити летелицу и омогућити јој да безбедно слети у Тихи океан са посадом. Планирано је да се капсула спусти у океан у суботу око два часа после поноћи.