Испод врелог песка пустиње Атакама, буја живот

Пустиња Атакама једно је од најекстремнијих окружења на Земљи. Киша скоро да никада не пада, а УВ зрачење има високе вредности. Земљиште је пуно соли и арсена, па се дуго мислило да на оваквом тлу ништа не може да преживи.

Научници су  открили напредне заједнице микроскопских црва званих нематоде, које живе у земљишту пустиње. Пронашли су 36 различитих група ових ситних организама у стаништима која се крећу од пешчаних дина до оаза и високих планина. На већим надморским висинама, многи се размножавају бесполно.…

Међународни тим научника предвођен истраживачима са Универзитета у Келну, урадио је нека од истраживања у пустињи Атакама. У оквиру тима били су еколози, ботаничари, зоолози...

Студија под називом „Географска дистрибуција нематода у Атакама“, објављена је у научном часопису Nature Communications, и показује повезаност насељености организама са надморском висином, климатским параметрима и партеногенезом, указујући на нови начин посматрањаи везе између образаца биодиверзитета и параметара животне средине који дефинишу пејзаж.

Недостатак падавина, висок садржај соли у земљишту и екстремна колебања температуре, Атакама пустињу чине једном од најнегостољубивијим местом на Земљи. Ипак, испод песма пустиње буја живот.

Ко су становници пустиње Атакама?

Организми који су најзаступљенији испод песка пустиње су ваљкасти црви. Они имају велику улогу у у екосистему, јер регулишу популације бактерија, доприносе и циклусу хранљивих материја. Такође су одлични индикатори тла.

„Земљишта су важна за функционисање екосистема, за складиштење угљеника и снабдевање хранљивим материјама. Због тога је ова студија о животу организама који у пустињи важна. Подаци о земљишту у екстремним екосистемима као што је пустиња Атакама још увек су оскудни“, истакао је  др Филип Шифер са Института за зоологију Универзитета у Келну и један од аутора студије.

На већим надморским висинама земљиште садржи врсте нематода које се размножавају бесполно. Ово потврђује раније непотврђену теорију да је бесполност предност у екстремним условима. Како се падавине повећавају, повећава се и биодиверзитет. Разлике у температури су такође одлучујући фактор за састав популација.

Резултати студије показују да отпорни екосистеми земљишта могу постојати упркос екстремним условима и на веома удаљеним локацијама. То указује на то да би биодиверзитет у другим сувим регионима могао бити већи него што се раније мислило.

„У неким од испитаних региона поједностављене мреже исхране указују на то да су ови екосистеми већ оштећени и да могу да буду склони поремећајима“, наводе истраживачи.

„Глобална суша погађа све више региона у свету, па су резултати студија све релевантнији. Разумевање начина на који се организми прилагођавају у екстремним окружењима и који еколошки параметри узрокују њихово ширење може помоћи у бољој процени еколошких последица климатских промена“, истакао је др Филип Шифер са Института за зоологију Универзитета у Келну и један од аутора студије.

Резултати сугеришу да се макроеколошки обрасци, као што су градијент падавина или значајна улога надморске висине, могу идентификовати у регионима са екстремним условима, али и на генетичком нивоу. Студија тако представља важан корак ка бољем процењивању одговора земљишних организама на промене у животној средини широм света.